Si Đinping, predsednik Kine, i Olaf Šolc, nemački kancelar, posetili su u prethodnom periodu Srbiju, a u Beograd bi uskoro trebalo da stigne i predsednik Francuske Emanuel Makron. Posete tri veoma važna svetska lidera, prema rečima naših sagovornika, pokazuju značaj naše države sa Aleksandrom Vučićem na čelu i to koliko smo ključni u ovom delu Evrope.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem jula da će do 5. ili 6. septembra ugostiti francuskog predsednika Emanuela Makrona i ocenio da je posle posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Kine Si Đinpinga malo svetskih lidera imalo takve posete u kratkom roku kao što ih ima Srbija. Si Đinping je u Srbiji boravio početkom maja, a tom prilikom su srpski i kineski predsednik potpisali Zajedničku izjavu Republike Srbije i Narodne Republike Kine o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.
Sredinom jula je u Beograd stigao kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i tom prilikom je potpisan memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Veze i sa Istokom i sa Zapadom
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković u razgovoru za Kurir ističe da je ovo prilično značajno.
– Srbija u poslednje vreme, može slobodno da se kaže za predsednika Vučića i političku opciju koja je na vlasti, predstavlja značajan faktor u regionu, i šire od regiona, i na taj način se praktično dokazuje jedna vrsta ozbiljnosti i značaja Srbije u tom geografskom, a onda i političkom kontekstu na Zapadnom Balkanu – navodi on i dodaje da Srbija predstavlja respektabilni faktor, zemlju koja je za uvažavanje i koja u ovom delu Evrope predstavlja vrlo bitan faktor koji bi bio činilac stabilizacije odnosa, ovde vrlo često turbulentnih.
– Taj oblik uvažavanja i diplomatske komunikacije između srpskog rukovodstva i tih država očigledno da pokazuje jednu formu uvažavanja i jednu formu zrelog odnošenja srpskog rukovodstva prema spoljnim faktora. Ono što je zanimljivo, nije tu samo jedna strana i jedna opcija. Nekad se spočitava iz opozicije i od drugih nedobronamernih kritičara da je to samo okrenutost ka Rusiji i Istoku, imamo i Makrona, koji je predstavnik te nazovimo je zapadne demokratije – naveo je on i dodao da je u politici vrlo bitno biti proračunat i mudar i ostvarivati veze i dobre komunikacije i sa Istokom i sa Zapadom. – Srbija zauzima značajno mesto i zasad vrlo dobro lobira i pliva između tih opcija koje su nekad suprotne, različite, nekad se isključuju – ističe Petričković.
Posete značajne
S druge strane, bivši diplomata Živadin Jovanović je za Kurir poručio da su posete na najvišem nivou svakako značajne, ali da ih, kako je istakao, ne treba trpati sve u isti koš.
– Svaka od zemalja ima svoje interese i za Srbiju, i za Balkan, i za šira evropska kretanja. Poseta predsednika Si Đinpinga je poseta šefa države koja sa Srbijom ima najviši mogući stepen poverenja i sveobuhvatne strateške odnose. Poseta Šolca je bila namenska, ona se ticala litijuma pre svega i nije isto što i poseta Si Đinpinga – poručio je Jovanović i dodao da poseta predsednika Makrona tek treba da se potvrdi.
– Biće značajna za razvoj bilateralnih odnosa i biće značajna za Srbiju, jer je Francuska značajan partner i stalna članica Saveta bezbednosti i grupe G7, jedna od najuticajnijih članica EU. Mislim da je veoma značajno, ukoliko Makron dođe, raditi na proširivanju saradnje, trasirati odnose za budućnost, ali istovremeno vrlo otvoreno i direktno izraziti zabrinutost Srbije zbog pogrešne francuske politike i predsednika Makrona prema Kosovu i Metohiju – navodi Jovanović.
Predsednik Vučić sa Rugeom
Srbija ostaje privržena vojnoj neutralnosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa pomoćnikom generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Borisom Rugeom i istakao da konstantan rizik od eskalacije tenzija koje Priština redovno izaziva neodgovornim odlukama i ponašanjem, u ogromnoj meri utiče na srpski narod na KiM, koji živi u stanju stalnog straha za život i imovinu. Predsednik je Rugeu zahvalio na pažnji koju poklanja tom pitanju, budući da je i sam dobar poznavalac prilika na KiM.
– Naglasio sam da je neophodno intenziviranje diplomatskih napora i koordinacija sa snagama KFOR u skladu sa Rezolucijom 1244 i ovlašćenjima koja te snage imaju u sklopu svog mandata, kako bi se osigurala bezbednost Srba na KiM, vraćanje Prištine na dijalog i ispunjavanje svih obaveza, a pre svega formiranje ZSO – naveo je, između ostalog, Vučić na Instagramu i istakao da Srbija ostaje privržena vojnoj neutralnosti.
