Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećem Svetom sveštenomučeniku Lukijanu i prepodobnom Jevtimiju.
Sveti sveštenomučenik Lukijan
Rođen u Samosatu u Siriji. U mladosti stekao vrlo široko obrazovanje, svetsko i duhovno. Razdelio je imanje svoje siromašnima, a on se izdržavao sastavljanjem poučnih dela. Vrlo je veliku uslugu učinio crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom pismu. Zbog učenosti i duhovnosti bio je rukopoložen za prezvitera u Antiohiji.
U vreme Maksimijanovog gonjenja, Lukijan je pobegao iz grada i sakrio se, ali ga je prokazao jeretički sveštenik Pankratije. U to vreme gonjenje je bilo užasno. Ni mala deca nisu bila pošteđena. Dva dečaka bila su bačena u vrelo kupatilo, gde su u mukama predali duše svoje svete Bogu. Učenica Lukijanova, po imenu Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu svoju od razvratnih nasilnika, bacila se sa krova kuće na zemlju. Lukijan je bio doveden u Nikomidiju pred cara. Uz put savetima svojim uspeo je da obrati u veru Hristovu 40 vojnika. I svi yu mučenički skončali. Posle ispitivanja i mučenja sveti Lukijan bio je bačen u tamnicu, gde je bio mučen glađu.
“On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o sv. Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe.”
Na Bogojavljenje se pričestio u tamnici i sutradan predao duh svoj Bogu. Postradao je 7. januara 311. godine.
Prepodobni Jevtimije
Rođen u Ankiri 824. godine od roditelja. Epifanija i Ane. Služio vojsku, ženio se, i imao jednu ćerku, Anastasiju. Podvizavao se oštro i dugo u Olimpijskim manastirima, a potom u Svetoj Gori.
Neko vreme živeo kao stolpnik blizu Soluna. Tu blizu Soluna osnovao jedan muški i jedan ženski manastir. Upokojio se na ostrvu blizu Svete Gore krajem IX veka.
Mošti mu svete i čudotvorne počivaju u Solunu.
telegraf.rs
