Iako znatno ređe nego pre nekoliko decenija, situacije pregrevanja motora su još uvek moguće i često dovode do ozbiljnog kvara.
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem u najboljim slučajevima ima efikasnost oko 40%, a sve ostalo su mehanički i posebno toplotni gubici.
Zato motor generiše ogromne količine toplotne energije koja se mora bezbedno odvesti u okolinu. Dodajmo sada na sve ostale električne aparate i “klimu”, kao i visoke temperature vazduha, koje zajedno doprinose stvaranju nepovoljnih uslova za hlađenje motora.
Šta raditi kada “prokuva”?
Ako ste među srećnicima koji još mogu da prate temperaturu motora preko instrument table, dovoljno je da povremeno bacite pogled na taj pokazivač.
Ukoliko se vozite uzbrdo, pod velikim opterećenjem sa uključenom “klimom”, verovatnoća pregrevanja je mnogo veća, što možete videti prateći pokazivač temperature motora.
Ako primetite da je pokazivač “ušao u crveno”, odmah se zaustavite na bezbednom mestu, savetuje Index. Mnogi vozači će odmah panično ugasiti motor, misleći da će to ohladiti motor, ali to nije uvek dobro rešenje.
Isključite sve uređaje osim ventilacije koju ste podesili na grejanje. Ovo će možda razbesneti putnike i zagrejati kabinu, ali i pomoći motoru da odvede toplotu.
Pustite da motor radi u praznom hodu najmanje pet do deset minuta, a to pomaže da se podigne poklopac motora. Nemojte ni slučajno sipati tečnost po motoru, jer rizikujete velike kvarove kao što je pucanje glave motora.
Ukoliko otkrijete da postoji nedostatak rashladne tečnosti, nemojte odmah otvarati poklopac. Sistem je pod pritiskom, pa rizikujete opekotine. Sačekajte da se motor malo ohladi pa dolijte tečnost i prvo proverite da li iz sistema negde curi tečnost.
Zato se preporučuje da sa sobom imate najmanje 1 litar destilovane vode.
Ako je kaiš pumpe pokvaren ili ventilator ne radi, važno je odmah ugasiti motor. Nakon gašenja motora, on se više ne sme paliti, već se poziva služba pomoći na putu da odveze automobil u servis.
Glavni krivac za pregrevanje motora najčešće se nalazi u termostatu i termo prekidaču, a ređe u pumpi rashladne tečnosti i samom hladnjaku.
Zašto je pregrevanje motora opasno?
Pregrevanje motora automobila je veoma štetno jer se na visokim temperaturama smanjuje čvrstoća i tvrdoća materijala, a otežano je i podmazivanje. Motor se zbog toga brzo haba i skraćuje život vitalnih delova.
Visoke temperature su posebno štetne za glavu motora i mogu izazvati pucanje zaptivke i pucanje glave motora, kao i mešanje rashladne tečnosti i motornog ulja. A onda beli dim jasno ukazuje na “kapitulaciju” i preostaje jedino šlepovanje do servisa.
Kako funkcioniše sistem hlađenja?
Sistem za hlađenje je zatvoreni sistem u kome se nalazi rashladna tečnost sa visokim udelom antifriza, zbog čega je temperatura ključanja iznad 100°C.
Sistem odvodi rashladnu tečnost iz bloka, gde apsorbuje toplotu motora, a zatim je usmerava ka hladnjaku, gde se hladi vazdušnim strujama, oslobađajući toplotu u okolinu.
Tečnost se zatim usmerava iz hladnjaka nazad u motor.
Da bi se pokrenuo kružni proces neophodno je dejstvo termostatskog ventila koji na određenoj temperaturi otvara i zatvara prolaz zagrejane vode do hladnjaka i tako reguliše temperaturu motora.
Temperatura rashladne tečnosti treba da bude između 85 i 95°C, a u letnjim uslovima temperatura raste i preko 100°C.
Termalni prekidač na 96°C uključuje ventilator.
b92/index.hr
