Nismo ni svesni koliko zapravo grešimo kada pripremamo slavu.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Slavski kolač, uz žito, se na dan krsne slave nosi na osvećenje u crkvu gde se seče, međutim u neki krajevima Srbije postoji običaj da se u crkvu nosi samo slavsko žito, a slavski kolač se osvećuje u kući bez prisustva sveštenika.
Slavski kolač se seče u kući, a to se naziva “dizanjem slave”
To se radi tako što se svi prisutni okupe oko stola na kome su slavski kolač, žito, sveća i vino u čaši, muškarci poskidaju kape, i ustanu, objašnjeno je na sajtu Eparhije Austrijsko-švajcarske.
Domaćin se prekrsti, pomene Boga i svetitelja koga slavi, celiva slavsku sveću i upali je. Onda “dolibaša“ (gost koji stoji u prednjem čelu, obično stariji i otmeniji gost), prekrsti se, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina, predaje mu kadionicu, koji okadi sve prisutne koji se kako koga kadi klanjaju i pobožno krste. Dolibaša, zatim, u dubokoj pobožnosti, i domaćinskoj ozbiljnosti, redom izgovara “dizanje slave“ uz molitvu:
“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha”
– Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima našim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zla.
– Sastali smo se, braćo i sestre, da se setimo tvrde slave časne i nebesne: Gospoda Boga, svete Živonačalne, Jednosušne i Nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha, Najvećeg Imena i slave koja može da pomože.
– Molimo se Svetoj Živonačalnoj Trojici: Ovo da kažemo za Blagog Hrista i Časnog Krsta: Blagog Hrista koga verujemo i Časnog Krsta kojim se krstimo, da se Časnim Krstom prekrstimo i Gospodu Histu zamolimo. Gospode Hriste i Časni Krste pomozite nama molimo se vama.
– Da se zamolimo i poklonimo Presvetoj Bogorodici, Hrišćanskoj zaštitnici; mi se molimo njoj, a ona sinu svom Isusu Hristu, za sve pravoslavne hrišćane širom celog sveta, a naročito za nas i, našeg domaćina.
– Kako rekosmo dobro rekosmo; ovo da kažemo za dva dana odabrana, Svete Petke i Svete Nedelje. Svete Petke Hristova Raspeća i Nedelje Hristova Vaskrsenja, koji nama često dolaze. Mi se njima molimo i poklanjamo. Sveta Petko i Sveta Nedeljo, pomozite nama i našem domaćinu.
– Ovo da kažemo za sviju lepih krsnih hrišćanskih imena koje pravoslavni hrišćani slave od istoka do zapada i od severa do juga. Ako ih ne možemo sve po redu pobrojiti, koji je mlađi koji stariji, možemo im se svima pomoliti i pokloniti: Gospode Hriste i sva lepa krsna hrišćanska imena, pomozite nama i našem domaćinu.
– Molismo se svima lepim krsnim hrišćanskim imenima i pomoće ako Bog da, ovo da rečemo za domaćina slave (ovde pomenuti slavu koja se toga dana slavi) koga naš domaćin slavi i služi svećom i liturđijom, njega sveti (opet reći ime slave) darovao svakim dobrim blagom i darom.
– Ovo da kažemo za tri Božija mira bez kojih se ne može: belice pšenice, vinove lozice i pčelice. Da nam rodi u polju belica pšenica, u brdu vinova lozica, da se rojči i parojči pčelica, muške i ženske glave koje o njima radile žive i zdrave bile.
– Kako rekosmo dobro, rekosmo. Ovo da kažemo za kolača i lomača, kolač lomiti Bogu se moliti i od Boga svako dobro dobiti“.
Ovu divnu narodnu molitvu, koja se izgovara prilikom rezanja slavskog kolača, u valjevskom kraju, zabeležio je prota Živko Todorović, sveštenik lelićski i valjevski. Na isti način može se lomiti kolač u celom našem narodu, tamo gde sveštenik nije u stanju da stigne, navedeno je na sajtu Eparhije Austrijsko-švajcarske.
Rezanje kolača
Dok dolibaša izgovara ovu molitvu, prisutni gosti stoje i krste se zajedno sa dolibašom pri završetku svakog odeljka molitve. Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač na sledeći način:
“Dolibaša“ vinom prelije centar kolača. Domaćin i gost okreću kolač, onda srknu malo vina sa kolača, najpre domaćin a onda njegov gost, poljube se i kažu: “Hristos!“ Onda dolibaša prelije vinom centar kolača i dva pečata, levo i desno. Domaćin i gost okreću kolač, onda stanu, zatim gost, pa domaćin, srknu sa prelivena tri pečata i govore: “Hristos, posredje nas!“
Ponovo okreću kolač, a dolibaša prelije sad ponovo kolač, počev od centralnog pečata krstoobrazno sva četiri slova (pečata). Domaćin i gost srknu vino sa pečata, celivaju se i govore: „Hristos, posredje nas, na vekove amin, i dogodine u zdravlju i veselju.“ Gosti svi govore: amin, Bože daj. Onda lome kolač.
Kad se kolač izlomi, gost deo kolača iz leve ruke spušta na sto pored sveće i žita, a četvrtinu kolača iz desne ruke podiže visoko, blagosilja i predaje domaćici. U nekim krajevima, domaćica prinosi sito pokriveno belim peškirom ili salvetom u kojoj se nalazi dar za dolibašu i gosta koji je lomio kolač. Gost spušta četvrtinu kolača u sito i govori: Vlat k’o u dolibaše vrat. Domaćica dariva dolibašu i gosta, obično jabukom, nekim slatkišom, čarapama ili nekim drugim prikladnim poklonom.
Za to vreme gosti stoje, onda se poslužuju žitom koje je osvećeno u crkvi. U nekim krajevima gosti se služe i vinom. Vino se sipa u čašu, pa najpre domaćin, pošto se prekrsti, pomene Boga i svetitelja koga slavi, otpije jedan gutljaj. Onda se svi na isti način posluže po stareštvu, od najstarijih do najmlađih. Kad se deca služe, njima dolibaša dosipa vino u čašu “da porastu“. Za to vreme domaćica iseče kolač, donosi ga na trpezu i svi prvo uzimaju krišku hleba od kolača, i počinje slavski ručak. U toku slavskog ručka, u nekim krajevima, dolibaša i domaćin izmenjuju zdravice.
Da napomenemo, da posebno služenje sa vinom za slavu nije obavezno, jer su i kolač i žito preliveni vinom. Vino, inače, simvolizuje blagodat i silu Duha Svetoga koji sve osvećuje, a takođe simvoliše nevinu krv Hristovu koja je tekla iz njegovih rana na krstu.
Srbija Danas/Religija.rs
