U manastiru Ostrog sveti čin krštenja se obavlja baš svakoga dana u godini, a jedino što vam je potrebno da sa sobom povedete i kuma koji koji je kršten u Pravoslavnoj Crkvi i nije nam ni u kakvom srodstu. U ovoj svetinji je decu krstio i najbolji teniser na svetu Novak Đoković, u nadi da će njegove naslednike Sveti Vasilije Ostroški čuvati od svakog zla.
Takođe, u nedelju kada se slavio praznik posvećen ovom velikom čudotvorcu i pevačica Marija Šerivoić je krstila sina, ali i političarka Milica Đurđević Stamenkovski svoje blizance.
Dela Svetog Vasilija Ostroškog poznata su i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Sve više dolaze i pripadnici drugih vera, te se kraj kivota Svetog Vasilija uznose molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, a sve popularnije je da dečaci dobijaju imena upravo po čudotvornom svecu.
Neobično biranje kuma
U ovom manasrtiru je normalno da ljudi odaberu kumstvo sa nekim od posetioca, a da ga pre nisu ni poznavali. I dok se neki ljudi na taj način spoje i izgrade velika prijateljstva, dešavalo se da se pojedinci više nikada ne vide. Međutim, jedna Ljubica nije htela to da dozvoli, te je potražila svoje kumove preko Fejsbuka u aprilu 2020, pokazavši da da se empatija među ljudima, ipak, nije izgubila.
Naime, posetila je Ostrog 2019. godine u povratku sa letovanja u Crnoj Gori, želeći da voj svetinji krsti unuka, a onda je i ona sama bila kuma jednoj devojčici Sofiji iz Niša.
– 15. avgusta 2019. godine, u Crkvi Svetog Stanka pod Ostrogom, bila sam kuma na Krštenju devojčici Sofiji iz Niša. Bila je sa mamom i bakom. Kad smo se rastajale ukucala sam broj telefona Sofijine mame u svoj telefon i verovatno nisam upamtila, jer smo svi žurili. Tako sam izgubila svaki kontakt sa njima. Molim Vas, ako ih neko poznaje, neka mi pomogne da ih nađem – napisala je tada na društvenoj mreži, u nadi da će što pronaći Sofiju i njenu porodicu.
Do poznanstva je došlo na neobičan način, te se na kraju dogodilo i duplo krštenje.
– Ja sam našla kumu za mog unuka, a Sofijina mama je mene zamolila što sam ja rado prihvatila i to se tako desilo. Sofija je bila sa mamom i bakom. Ostala je ta slika gde su Sofijini mama i baka kao i moj unuk i suprug. Ja sam tada ukucala broj u telefon, ali nešto je ispalo da nisam mogla više da ga nađem. Zato sam objavila na društvenoj mreži da tražim kumove što je i uspelo, tako da je sada sve u redu – objašnjava.
Ispostavilo se da je jedna od žena koja je videla Ljubičinu objavu, zapravo, majka od deteta koje ide sa Sofijom u školu.
– Stalo mi je da u ovim teškim vremenima čujem da li su porodica i Sofija dobro. Zato sam objavila na Facebook-u sliku i dala kontakt. Prvo se niko nije javljao, a onda se ispostavilo da je od tih mnogobrojnih žena koje su delile tu objavu, jedna od njih ima dete koje sa Sofijom ide u razred. Tako da smo se čule i sad sam nekako spokojna – zaključila je.
Period od Božića do Krstovdana je vreme kada treba izbegavati krštenje jer je tad iščekivano krštenje Isusa Hrista, i označeno je kao kritično vreme. Takođe, vodi se računa da se krštenje ne obavlja tokom posta i subotom, koji važi za dan posvećen mrtvima.
Pravila o krštenju koja bi trebalo znati
Krštenje može da se obavi u hramovima, manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja, ako je neophodno. Može da se izvrši bilo kog dana, u svako doba dana i noći, ukoliko postoji potreba za tim. Ali ne bi trebao za vreme posta i subotom, jer je subota dan za mrtve.
Naročito je dobro ako se obavi praznikom, da se dete i roditelji tog dana pričeste. Za ovaj svečani događaj treba pripremiti krsnicu – platno bele boje, veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od nje se, potom, detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje.
U nekim krajevima je običaj da se dete, kada počne krštenje, zavija u očevu belu košulju, sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistote. Potrebno je i ulje, po mogućstvu maslinovo, kojim se dete pomazuje.
Kum kupuje sveću u crkvi (može da se kupi nekoliko dana ranije, pa da se ukrasi). Negde je običaj i da se ponesu jedan ili dva velika bela peškira, kao i krstić za dete. Zbog organizovanja svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenje obavi u dan kada se mrsi. Ukoliko se krštenje obavlja uz post, obavezna je posna hrana.
Smatra se da roditelji čine veliki greh ako tada pripremaju mrsnu hranu. Posle krštenja, voda kojom se dete krsti prosipa se na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem, ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik odseče pri krštenju stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.
Najvažnija pravila koja se poštuju još od davnina prilikom posećivanja Ostroga:
Jedno od glavnih pravila kada se posećuje svetinja jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog. U manastiru se ljudi mole za zdravlje, svoje bližnje, porodicu, a posećuju ga i pripadnici drugih vera.
Ljudi se često pitaju “ko ne sme da uđe u manastir Ostrog”, ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.
Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja – žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
Takođe, postoji verovanje da ne treba pričati da ćete posetiti manastir, a onda da ne odete, već da se u svetinju ide iznenada i bez velikog plana, odnosno kako se veruje – “kada vas Sveti Vasilije pozove”.
stil.kurir.rs
