Nacrtom zakona o korisnicima finansijskih usluga, koji je Narodna banka Srbije juče stavila na javnu raspravu, predviđene su brojne novine, a među kojima su najvažnije ograničenje kamatnih stopa.
Za gotovinske i potrošačke kredite, postojeće i novoodobrene sa promenljivom kamatom, NBS predviđa ograničenje nominalne kamatne stope koja odgovara prosečno ponderisanoj kamati uvećanoj za četvrtinu ili 25 odsto.
To znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila 15,67 odsto. Ograničene su i efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali i za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju.
Maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica bi iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Kada je reč o kreditima, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite, sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto.
Kada je reč o stambenim kreditima, na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za jednu petinu, odnosno 20 odsto.
Iz NBS su naveli da, budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke prosečna ponderisana kamatna stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto, po stanju u julu ove godine, to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto.
Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novoodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.
Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate, kako je predviđeno ovim nacrtom zakona, umanjene za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima, maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto.
Stari stambeni krediti
Kada je reč o postojećim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje nominalne kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine. Nakon toga bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene, prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto.
Razlog za ovo prelazno rešenje jeste da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope za postojeće stambene kredite.
NBS predlaže i uvođenje posebne, niže stope zakonske zatezne kamate koja bi se primenjivala na novčane obaveze u docnji korisnika. Te stope bi bile od 12 odsto na obaveze u dinarima i od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto.
Da podsetimo, nominalna kamatna stopa je ona kamata koja se na reklamama prezentuje velikim slovima, u krupnom planu. Ona je takozvana osnovna kamata, koja predstavlja cenu kredita koju plaćate i definisana je u ugovoru o kreditu koji potpisujete sa bankom.
Efektivna kamatna stopa se na reklamama prikazuje sitnim slovima i ona je zapravo najbitnija cifra. Zbog načina poslovanja banaka i dodatnih obaveza koje banke nameću svojim klijentima prilikom uzimanja kredita, postoje dodatni troškovi za klijente koji su vezani za kredit, a koji nisu kamatna stopa.
Banka može tražiti od klijenta da plati i troškove obrade kredita, troškove administracije kredita, troškove puštanja kredita u promet, upis hipoteke, trošak životnog osiguranja za vreme trajanja kredita i razne druge troškove koji zavise od toga u kojoj banci uzimate kredit.
BiznisKurir/Dnevnik
