Industrijski sneg nastaje usled kombinacije niskih temperatura i visokog nivoa zagađenja u vazduhu.
Ova pojava je retka, ali se javlja u gradovima sa intenzivnim saobraćajem i industrijskim zonama.
Dok je zima sinonim za pahulje i snežne pejzaže, u mnogim urbanim sredinama poslednjih godina sve češće se javlja fenomen poznat kao industrijski sneg. Ova pojava je daleko od idilične – ona je posledica kombinacije niskih temperatura i visokog nivoa zagađenja u vazduhu.
Da li će u Srbiji padati industrijski sneg?
Kada je reč o samom izrazu “industrijski sneg”, iako nije zvaničan naziv, odomaćio se u meteorološkim krugovima i ima opravdanja u fizičkim procesima koji su povezani sa njim.
Ranijih godina padao u Srbiji, ove neće padati
Pre nekoliko godina, industrijski sneg padao je i u našoj zemlji, pa su tako građani Novog Sada i Beograda svedočili ovoj pojavi. Iako su mislili da je u pitanju pravi sneg ispostavilo se da je u pitanju industrijski sneg koji nastaje kao posledica zagađenja i niskih temperatura.
Komentarisali su iznenađeni građani da to “nije sneg, više liči na neku prašinu, jer im ruke nisu bile mokre”. Misteriju su tada razjasnili stručnjaci. Kako je pisao “Blic” misteriju ovog snega razjasnili su stručnjaci iz “Serbian meteo” koji su objasnili da je u pitanju industrijski ili prljavi sneg – specifična meteorološka pojava koja se javlja kada je vazduh veoma zagađen i nastaje na poseban način.
Da li istu pojavi možemo da očekujemo i ove godine u našoj zemlji pitali smo meteorolog Ivana Ristića.
– To se dešava usled niskih temperatura i zagađenja posebno u industrijskim zonama, tamo gde ima dosta ložišta. Dešavalo se pre nekoliko godina da smo imali tu pojavu. Ove godine ne verujem da će to biti slučaj jer se nisu stvorili uslovi. Potrebno je da imamo temperature koje idu do minus sedam i više stepeni, a to je trenutno retkost – rekao je on za “Blic”.
Šta je “industrijski sneg”
Industrijski sneg je retka meteorološka pojava, a Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije objasnila je za “Blic” kako tačno dolazi do ove pojave.
– To je pojava u kojoj se snežne padavine formiraju kao posledica emisija iz industrijskih postrojenja, u kombinaciji sa specifičnim atmosferskim uslovima. Ovaj fenomen se dešava kada čestice zagađenja, poput aerosola i drugih sitnih čestica koje emituju fabrike i termoelektrane, deluju kao jezgra kondenzacije na kojima se formiraju kristali snega. Dodatni faktori koji podstiču ovu pojavu uključuju povećanu lokalnu vlažnost i toplotu oslobođenu iz industrijskih izvora. Iako je termin “industrijski sneg” opšteprihvaćen, stručniji naziv bi mogao biti “antropogeno indukovane snežne padavine” – objašnjava ona.
Opasno po zdravlje
Stanišić kaže da formiranju “industrijskog snega” posebno doprinosi prisustvo raznih zagađivača u vazduhu. Aerosoli, poput PM2.5 i PM10 čestica, sumpor-dioksida i azotnih oksida, ključni su za ovaj proces jer služe kao jezgra na kojima se kondenzuje vlaga iz atmosfere.
– Kvalitet vazduha u područjima gde se javlja industrijski sneg privremeno se poboljšava tokom padavina, jer se čestice vezuju za sneg i uklanjaju iz atmosfere. Međutim, nakon topljenja snega, zagađujuće materije se oslobađaju, nakon čega dolazi do njihove resuspenzije i ponovnog zagađenja vazduha – kaže ona.
Ukazala je i na to koje se sve štetne materije mogu naći u ovom takozvanom snegu.
– Što se tiče sadržaja, kao i u suspendovanim česticama, u industrijskom snegu se često nalaze teški metali poput olova, žive i kadmijuma, koji su izrazito štetni za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Prisustvo organskih zagađujućih materija, poput policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAHs) i dioksina, dodatno povećava rizik od zdravstvenih efekata. Ove čestice mogu izazvati iritaciju kože i disajnih puteva, dok dugoročna izloženost može doprineti razvoju ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući respiratorne bolesti i kancerogena oboljenja.
Možemo li da se zaštitimo
Stanišić je govorila i o tome kako možemo da se zaštitimo od ove pojave.
– Na individualnom nivou, građani bi trebalo da nose zaštitne maske tokom perioda intenzivnog zagađenja vazduha, jer maske, iako ne štite od gasova, mogu zaštititi od čestica u vazduhu – kaže ona.
Istakla je da je se industrijski sneg može i sprečiti.
– Kako bi se smanjili rizici povezani sa industrijskim snegom, važno je sprovesti niz preventivnih mera. Smanjenje industrijskih emisija kroz modernizaciju tehnologija i strože regulative ključni su koraci. Takođe, urbano planiranje koje uključuje zaštitni zeleni pojas i udaljavanje stambenih zona od industrijskih postrojenja može dodatno smanjiti izloženost štetnim česticama – kaže ona.
Kako piše na portalu “vremeradar” krajem decembra, i početkom januara zbog anticiklona na širem području centralne i južne Evrope, u delovima grada Košice u Slovačkoj padalo je dosta snega koje nisu mogli da predvide ni modeli za prognozu vremena, kao ni meteorolozi.
– U pitanju je pojava takozvanog “industrijskog snega”, do čijeg formiranja je došlo kombinovanim efektom prirodnih i antropogenih faktora. Prirodni faktor je bio taj što je u Košicama vazdug danima bio hladan uz temperaturu između minus jedan i minus tri stepena Celzijusovih. Ljudski faktor za nastanak “industrijskog snega” je taj što se ovde nalazi velika fabrika za preradu metala, koja emituje toplotu i razne čestice u isparenjima iz dimnjaka tokom procesa proizvodnje – navode na ovom portalu.
Blic.rs
