Popularni portal posvećen gastronomskom sadržaju, “Taste Atlas”, koji se bavi rangiranjem jela iz svih krajeva sveta, ovaj put se posvetio srpskoj tradicinalnoj kuhinji i odabrao najukusnije srpske poslastice.
U nastavku pogledajte kako je ovaj renomirani sajt rangirao srpske tradicionalne dezerte.
1.Krofne
“Krapfen” je verovatno bila prva krofna koja se pojavila u evropskom stilu, a slede slične sorte u drugim zemljama. Ova peciva se tradicionalno pripremaju sa lisnatim testom koje se duboko prži, dok spolja ne dobije zlatno-hrskavo testo, a iznutra ostaje mekano, lagano i prozračno.
Iako se “krapfen” može pripremiti običan, oni se najčešće pune ili prelivaju džemovima i vanilom ili čokoladnim kremom, dok se gornji deo obično zaprašuje šećerom u prahu ili topljenom čokoladom.
2.Gomboce
Gomboce ili knedle sa šljivama su knedle punjene šljivama koje se konzumiraju širom Balkana, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Testo se pravi sa krompirom, jajima i brašnom. Krompir treba kuvati u sopstvenoj koži, oljuštiti ga, a zatim i pire pre nego što se kombinuje sa drugim sastojcima.
Kada se pripremi, testo se uvalja i šljive se smeste na sredinu svakog kvadrata, koji se zatim sastavlja u knedlu. Ove knedle su kuvane, a zatim uvaljene u kombinaciji mrvica hleba i šećera.
3.Šnenokle
Île flottante ili plutajuće ostrvo je popularan dezert koji potiče iz Francuske, a sastoji se od meringa koje se priprema u vanila kremu, preliven je karamel sosom i tostiranim bademima. Meringe se obično prave od umućenog belanca, šećera i ekstrakta vanile.
Ovaj klasični dezert je jedan od specijaliteta francuske kuhinje, iako je popularan na međunarodnom nivou, ponekad sa blagim varijacijama, u zemljama kao što su Austrija (Schneenockerln), Mađarska (Madártej), Hrvatska i Srbija (šnenokle) i Italija (uova di neve).
4.Reforma torta
Reforma torta je bogata srpska višeslojna torta. Sastoji se od sunđerastog kolača od oraha i kremastog čokoladnog fila. Sunđer se pravi od belanaca, šećera i oraha, dok se fil priprema kombinacijom čokolade, žumanaca, šećera i putera.
Gornji deo i bočne strane kolača obično su spojeni sa preostalim filom, dok se posipanje seckanih oraha često dodaje kao garniranje na vrhu torte. Ova torta je deo brojnih svečanih manifestacija i proslava u Srbiji, a veruje se da datira iz perioda posle Drugog svetskog rata.
5. Vasina torta
Vasina torta je apsolutni klasik srpske kuhinje koji se sastoji od sunđeraste baze oraha, kremastog fila napravljenog od oraha, čokolade i pomorandži, i dva dodatna preliva – šauma (mešavina belanaca, šećera, i malo vode) i čokolade.
Torta datira iz 1908. godine, kada je pripremljena kao poklon tašte svom zetu Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je suprugu odveo u Beč kako bi mogla da se porodi u boljim uslovima. Treba napomenuti da su pomorandže bile pravo blago u Srbiji 1908. godine, što je jedan od glavnih razloga zašto je ova torta bila toliko dragocena i vredna.
6. Ruske šubare
Ruske kape ili šubarice je dezert koji je posebno popularan u balkanskim zemljama, poput Bosne, Srbije i Hrvatske. Baza se pravi sa jajima, šećerom, brašnom i praškom za pecivo. Tradicionalno je ispunjen vanilom ili čokoladom.
Puter ivice se zatim prekrivaju čokoladom, a cela konstrukcija kolača potom se uvalja u kokos. Preporučuje se serviranje kolača kada je dobro ohlađen.
7.Slatko od kajsija
Slatko od kajsije je srpska slatko-voćna očuvana kombijnacija, koja se u ovom slučaju pravi sa kajsijama. Kajsije se obično prvo ljušte a zatim polako krčkaju u šećernom sirupu. Opciono, da bi se očuvalo voće, kajsije se mogu kratko natopiti mešavinom kalcijum-hidroksida (isušinog kreča) i vode.
Bilo da je prepolovljena ili korišćena cela, meso kajsije treba da ostane netaknuto, a za razliku od džemova, nikada ne bi trebalo da se pretvori u kašu. Slatko od kajsije je deo srpske tradicije, obično se služi za doček gostiju.
8.Slatko od smokve
Slatko od smokve je popularna sorta srpskog slatkog, vrsta voćnog konzervansa koji se pravi sa sezonskim voćem, u ovom slučaju sa smokvama. Da bi se očuvale, zrele smokve se obično peru, čiste i kuvaju u šećernom sirupu pre nego što se ohlade i čuvaju u čistim staklenim teglama.
Ako se ostavljaju cele, smokve treba ubosti viljuškom da bi se upio višak sirupa u kojem su se krčkale. Sok od limuna, citrična kiselina ili kriške limuna obično se dodaju u konzervu kako za ukus, tako i za sprečavanje kristalizacije šećera, dok ostali uobičajeni ukusi uključuju vanilu i mirisni geranijum.
9.Slatko od jagoda
Slatko od jagoda je vrsta srpskog konzervansa napravljenog od jagoda. Ovo jelo pripada grupi slatkih konzervanasa koji se tradicionalno prave od raznih sezonskih plodova, kao što su jagode, kajsije, trešnje ili lubenice. Jagode oprati i očistiti pre nego što se skuvaju u šećernom sirupu.
Tokom kuvanja preporučuje se da se voće ne meša kako bi ostalo celo i da se ne bi pretvorilo u kašu. Limun se obično dodaje kako bi se pomoglo očuvanje voća i dobio dodatni ukus.
10.Slatko od dunja
Pripadajući najrazličitijim tradicionalnim konzervama koje su poznate kao slatko, ova poslastica se priprema jednostavnom metodom kojom se namenski ili rendani kvinsi kuvaju u ukusnoj mešavini vode, šećera i limunovog soka. Konzervans se povremeno obogaćuje začinima ili seckanim orasima i obično se čuva u teglama.
Iako se slatko od dunja može koristiti u raznim dezertima, tradicionalno se nudi kao slatka užina, koja se obično služi na tanjiru i praćena je čašom vode ili lokalnom rakijom. Ovaj mirišljavi specijalitet očuvan je širom Srbije i Crne Gore.
Nakon pomenutih TOP 10 srpskih dezerta, renomirani portal za gastronomiju tu nije stao. Nastavio je svoju listu do najbolje 22 poslastice!
Na jedanaestom mestu našla se makovnjača, zatim slatko, lenja pita, slatko od višanja, rezanci sa makom, vojvođanski koh, slatko od ruže, slatko od lubenice, herovke, pupinova pita, slatko od trešanja i fontoš kolač.
Podsećanja radi, na listama “Taste Atlas-a” su se često mogli naći proizvodi iz Srbije koji bi pritom zauzeli vodeća mesta, a jedan takav primer možete pogledati OVDE.
