Kolona sa posmrtnim ostacima 14 žrtava genocida u Srebrenici stigla je u Potočare. U 20. po redu Maršu mira učestvuje nekoliko hiljada ljudi koji pešače od Nezuka do Potočara, a povod je obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 1995. godine. Dok se u svetu sutra obeležava Međunarodni dan sećanja na genocid koji se, navodno, dogodio pre 29 godina, Savet ministara Bosne i Hercegovine nije postigao saglasnost da se 11. jul obeležava u BiH kao Dan žalosti zbog genocida. Šta je istina o Srebrenici i da li je Rezolucija o Srebrenici put otvaranja novih žarišta na Balkanu? O tome su ovoga jutra na televiziji K1 u „Uranku“ govorili istoričar Saša Adamović i analitičari Centra za društvenu stabilnost Marko Blažić i Aleksa Grubišić.
– Sve što se dešava kada je u pitanju Srebrenica, a videli smo i šta se dešavalo ovih dana u Ujedinjenim nacijama, je zapravo nastavak onoga što je započeto devedesetih godina. A tada, devedesetih smo videli kako izgleda rat Zapada protiv Srbije i srpskog naroda u vreme raspada bivše države u kojoj smo živeli. Mit o Srebrenici je zapravo osnova politike koja je bila antisrpska i koja je dovela do toga da nešto što je mit, izmišljotina, nešto što se zapravo nije dogodilo, tzv mit o Srebrenici koji se non stop pothtanjuje. A pothranjuju ga oni koji su učestvovali u ratu Zapada protiv Srbije, oni koji su na lokalnom nivou učestvovali, od Slovenaca, Muslimana, Hrvata, na kraju krajeva, Albanaca. Oni su tada na lokalu, uz pomoć Zapada, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država i NATO pakta, napali su srpski narod u trenutku kad se u krvavom građanskom ratu raspadala naša bivša država. Ono što se desilo te ’95 godine, a neću da kažem da se išta tamo desilo, zato što znam da je mit o Srebrenici zapadna propagandna laž, i neću da pristanem na tu priču kako ćemo mi Srbi da priznao neki manji zločin koji se tamo desio, a zauzvrat taj Zapad nas više neće optuživati za izmišljen genocid u Srebrenici. Međutim, to se ne dešava jer Zapad upravo na tome sve vreme insistira i jako mu je važno da insistira na tome, pogotovu sad kad Zapad doživljava svoj pad, ruši se zgrada čije su oni bili osnova. Dovode se u pitanje mnogi mitovi iz tog perioda i jako im je važno da ta izmišljotina o Srebrenici bude preko Ujedinjenih nacija na neki način modifikovana. Meni ne smeta da Zapad živi u lažima i veruje u laži koje je sam izmislio, ali je bezveze da nas teraju da kao žrtve prihvatimo i mi poverujemo u nešto što se nikada nije desilo – rekao je istoričar Saša Adamović.
Skupština Srbije planira uspostavljanje stabilnog mira za buduće generacije usvajanjem Rezolucije u Srebrenici?
– Nije prvi put da se takva rezolucija predlaže, mi smo i ranije imali prilike da vidimo da su određeni poslanici u Skupštini, poput Marinike Tepić, jedne od istaknutih opozicionara, zajedno sa drugim narodnim poslanicima, predlagali takvu rezoluciju. Korak ka pomirenju i korak ka rešenju je da se prihvati istina. Mi moramo da znamo šta je istina u Srebrenici. U tom pravcu sam sa kolegama radio na kreiranju dokumentarnog filma „Anatomija obmane“ gde smo kroz višemesečni rad pristupili istini, odnosno utvrdili smo šta se krije iza Srebrenice, šta su politički motivi, šta se zaista desilo tamo na terenu, kao i šta je razlog zašto je politički Zapad insistirao da se prizna Srebrenica kao genocid. Mi kao društvo i država moramo da idemo ka tome da saznamo šta je istina o Srebrenici i ne možemo da prihvatimo ovu agendu koja nam se nameće. Možemo da kažemo da je tamo bio ratni zločin i možemo da utvrdimo koje su to činjenice, da je odmetnuta grupa vojske Republike Srpske učinila ratni zločin, međutim, to nikako ne može da se kvalifikuje kao genocid. A zašto? Zato što imamo konvenciju o sprečavanju kažnjavanja genocida iz 1948. godine, koja jasno definiše šta je to genocid. Dakle ona ima sve elemente kao krivično delo. To je potpuno ili delimično uništenje etničke, rasne, verske, nacionalne grupe, sa namerom da se ona uništi. Ako mi imamo u vidu da danas u Bosni i Hercegovini bošnjačka nacija čini preko 50% stanovništva, da je tokom rata ona čak i uvećana za 1,25%, kao i da ne postoji tako nešto kao što je opštinski genocid, ako uzmemo sve te činjenice u obzir i ono što se tamo zaista desilo, i ako stavimo u kontekst te konvencije, koja je, ponavljam, jedina nadležna za krivično delo genocida, onda definitivno možemo da konstatujemo da u Srebrenici nije bilo genocida – objasnio je Aleksa Grubišić.
Istraživanje o dešavanjima u Srebrenici dokumentovali u filmu „Anatomija obmane“
– Jako je zanimljivo objasniti ljudima kako je tekla ta ’92 i ’93 i čak ’94 godina. Mnogi imaju pogrešnu predstavu o tome. Mi imamo kompletnu 1992. godinu gde muslimanske snage pod komandom Nasera Orića čine nastrašnije zločine u Podrinju i na celom tom potezu opštine Srebrenica, Bratunac, Vlasinica. Početkom 1993. godine u februar, vojska Republike Srpske pokreće kontra ofanzivu da te muslimanske snage koje su preko 150 srpskih sela spalili, opustošili i počinili najgore zločine, da tu njihovu ofanzivu obustave i da te snage vrate u sam grad Srebrenica i po mogustvu oslobode tu samu Srebrenicu i osiguraju taj ceo potez. I ta kontraofanziva vojske Republike Srpske se uspešno i odvijala, i krajem marta 1993. godine vi imate saopštenje Međunarodnog suda pravde koji izdaje hitnu meru Saveznoj Republici Jugoslaviji da učini sve da se spreči zločin genocida na teritoriji Srebrenice plus zaštićenim zonama koje će biti formirane u aprilu mesecu iste godine. Znači vi već početkom ’93 godine imate početak kreiranja narativa da će se desiti genocid u Srebrenici. Kako vi možete imati celu 1992. godinu gde muslimanske snage čine zločine i početak 1993. godine. Međunarodni sud pravde ne izdaje nikakvu meru političkom Sarajevu i muslimanima, nego kad kreće ofanziva vojske Republike Srpske, čista vojna ofanziva, nemate nijedan ratni zločin, oni izdaju meru da se spreči zločin. Imate zatim formiranje zaštićenih zona. Mislim da politički Zapad nije ciljani targetirao od samog starta Srebrenicu, vi imate kreiranih pet ili šest sigurnih zona. Mi konstantno zaboravljamo da je u Potočarima na samom startu bilo odvajanje žena i dece. 23 do 24 hiljade ljudi je bezbedno transportovano na teritoriju pod kontrolom muslimana. Nikome nije falila dlaka sa glave, to su stari, nemoćni, žene, deca. Imate bezbroj slučajeva da su to bili vojno sposobni muškarci gde je Umprofor insistirao da oni ne prođu bezbednosnu kontrolu i čak su i oni trasportovani na teritoriju pod kontrolom muslimanskih snaga – dodao je Marko Blažić.
Na osnovu istorijskih činjenica, šta se zapravo dogodilo u Srebrenici?
– Ako bismo se držali definicija o genocidu, o genocidu nema ni reči na osnovu toga što je vojska Republike Srpske evakuisala ženu i decu. A neki upravo to uzimaju kao dokaz da je izvršen jer, po njima, na taj način su likvidacijom muškog stanovništva, u muslimanskom patrijarhalnom društvu doveli do toga da žena i deca ostanu bez onih koji ih hrane i brane, i na taj način su zapravo učesnici u nečemu što su nazvali genocid. Međutim, priča je mnogo mračnija po Zapad. Ono što se dešava u Srebrenici je vrlo zanimljivo za istraživanje. Međutim, postoje neka crna mesta kojima niko ne želi da se bavi, a pogotov Zapad, jer je suviše mračno po Zapad. Mene ne čudi što je jedina država , van Bosne i Hercegovine koja posvećuje čitavu nedelju obeležavanja događaja u Srebrenici, je upravi Velika Britanija. Po meni, tu ima nečega što se može nazvati grižom savesti jer se do dana današnjeg nama ne dozvoljava da rasvetlimo ulog britanskih specijalaca koji su došli u Srebrenicu uoči njenog pada i kasnije su se tu bavili vrlo zanimljivim tajnim poslovima u toku preuzimanja Srebrenice od strane vojske Republike Srpske – rekao je Saša Adamović ističući da do danas nije poznato koji je bio zadatak britanskih specijalaca u Srebrenici.
– Ukoliko je i bilo zločina u Srebrenici, oni se ne mogu pripisati vosjci Republike Srpske, već onima koji su orkestrirali ono što je Klinton, predsednik Amerike u to vreme, i najavio, da ukoliko Srbi uđu u Srebrenicu i recimo ubiju 5.000 muslimana, da će to biti razlog za intervenciju NATO pakta na toj teritoriji.
Stručnjaci su gostujući u „Uranku“ na K1 televiziji istakli da Rezolucija ne treba biti usvojena jer ni po brojkama, ni po nameri, ni po posledicama, dešavanja u Srebrenici nemaju odlike genocida.
nsuzivo.rs
