Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana – do Badnjeg dana, 6. januara, a vernici pravoslavne crkve se ovim postom pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića.
Božićni post u pravoslavlju je drugi po dužini trajanja, blaži i kraći od Vaskršnjeg posta, a podrazumeva 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane i alkohola, ali i grešnih misli, želja i dela.
Otac Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu, jednom prilikom pričao je o pravilima posta i šta zapravo post podrazumeva, u Jutarnjem programu Prve.
Na tvrdnje verskog analitičara da ne bi trebalo gledati ni serije tokom posta, otac Arsenije je imao dodatno objašnjenje, rekavši da je post za dušu i telo što i kondicioni trening za sportistu.
“Da li samo njih? Post podrazumeva sveukupno uzdržavanje, telesni post i ishrana su nam jasni, ali ono što je kudikamo važnije je da koristimo telesni post kao odskočnu dasku. Kao što sportista ima kondicioni trening, bez kojeg neće moći da pokaže veštinu, tako i nas post priprema. Duhovni deo odricanja, približavanje Bogu uz dela, mora nas udaljiti od svega što nas koči na tom putu. Želimo da naše misli posvetimo Bogu. Ako budemo neprekidno u informacijama, ne samo u serijama, utakmicama ili drugim zabavnim sadržajima, nego i prevelika informisanost čoveka opterećuje. Možda nije lepo to reći u informativnom programu, ali čovek treba da se umiri, da misli sabere, da se bavi molitvom, da čita duhovne knjige, da ide na bogosluženje i pričešće… Onda oseća kako se život menja”, rekao je on.
Na početku posta, ljudi možda budu i nervozni, nemirni, zbog manjka hrane na koju su navikli, a otac Arsenije kaže da su te vrste stresa normalne i izvan posta.
“Malo dajete i odgovor, čoveku se menja život i kada god se to dešava, oseća neki nemir. Znaju ljudi recimo da odu na odmor, pa 4-5 dana budu nervozni. Tek pred kraj odmora se opusti, to su uobičajene stvari. U promeni načina života, telo se buni, mi želimo da budemo u inerciji a post je naglo menja. Želimo da budemo bolji ljudi, da ličimo na svoga Tvorca a ne na nečastivog. Da pokažemo i ostvarimo ono lepo u sebi, i protiv toga se javlja otpor”, rekao je on.
Ko sme da ublaži pravila posta ili da ga se ne pridržava?
“To je individualno, u pravilima posta primetićemo jednu drugačiju stvar u odnosu na, recimo, neki program učenja koji počinje od najlakšeg. Pravila posta su najstroža, a ne najlakša, i onda se ublažavaju. Ali moraju da pokažu koliko neko može dati truda, neko ko se striktno pridržava posta, sveštenici… To ne znači da smo svi u obavezi da tako postimo, nije svako u mogućnosti. Tu su trudnice, bolesnici ili neko ko je u velikom fizičkom naporu. Ne može post da bude isti za nekoga ko je na njivi ili građevini, i nekoga ko sedi u kancelariji, nedopustivo je da se to izjednači, čovek koji je u većem naporu će se razboleti”, rekao je on.
Koje su najveće greške pri postu?
“Mnogih grešaka bude, ali da istaknemo tu samodovoljnost, kada neko misli da je ispunio jednu stvar i da je to sada dovoljno. Telesni post nije jedina svrha, neko može neprimetno da upadne u gordost, sujetu, da misli da je nešto veliki u odnosu na drugog. Post mora dovesti do dubine smirenja, baš kroz te nervoze shvatamo da ne možemo da učinimo ni najmanju stvar. Tu shvatamo da nismo toliko dobri koliko mislimo, e u tome je suština. Na taj način dobijam ljubav i razumevanje prema drugima, a ne sebe da ubedim da sam najbolji i da naređujem okolo, jer sam ‘pokazao’ kako nešto mogu”, rekao je on.
“Poruka u ovo krizno vreme – umirite duh i telo kroz post, kroz razmišljanje o Bogu, da isteramo strah iz srca, Bog je tu sa nama i čuva nas. Na taj način bi trebalo isterati najvećeg neprijatelja, da verujemo Bogu i jačamo se, bićemo bolji u svakom pogledu”, rekao je on.
srbijadanas.rs
