Iako tekuća godina još uvek nije kalendarski završena, naučnici već predviđaju kakva nas čeka 2025. godina.
Globalna prosečna temperatura sledeće godine će verovatno biti treća najviša zabeležena od 1850. godine — posle 2024., koja je na prvom mestu i 2023. godine na drugom, saopštila je danas Met Office.
Ova godina je na putu da bude za najmanje 1,5°C toplija od temperature tokom predindustrijskog perioda (pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva u velikim razmerama), a 2023. godina je bila za 1,45°C toplija.
Predviđa se da će sledeće godine biti toplije za najmanje 1,29°C, ali verovatno bliže 1,4°C, što će “gurnuti” 2020. godinu na četvrto mesto. Očekuje se da će 2025. godina biti vruća iako je vremenska katastrofa “El Ninjo”, koja je imala efekat zagrevanja 2023. i 2024. godine, oslabio.
It’s still 2024, but scientists already say next year will be in top three warmest
Read morehttps://t.co/lGjJHEW823
— Sky News (@SkyNews) December 12, 2024
Dodaje se da su klimatske promene kao glavni uzrok ovog problema.
Klimatske promene
Gasovi staklene bašte – koji prvenstveno potiču iz fosilnih goriva – nastavljaju da se gomilaju u atmosferi, zagrevajući planetu.
Zato su naučnici već prilično uvereni da će sledeća godina biti vruća.
El Ninjo ubrzao proces
– Vremenska neprilika El Ninjo 2023/24. je privremeno podigla globalnu temperaturu, dodajući vrhuncu rastućih temperatura izazvanih sve veće emisije gasova staklene bašte koji traje već godinama – objasnio je profesor Adam Skaif.
Ali istraživači klime takođe “aktivno gledaju na druge faktore” koji bi mogli biti odgovorni za nedavni dodatni porast temperatura, dodao je on.
Oni se utrkuju da shvate da li su drugi faktori mogli da odigraju ulogu, kao što je erupcija vulkana Hunga-Tonga, smanjenje aerosola od izduvnih gasova ili zabrinjavajuća, anomalna toplota u svetskim okeanima.
Brojke koje danas objavljuje Met Office su globalne prosečne temperature, koje “izglađuju” ekstreme iz različitih delova sveta — to je razlog da je u nekim zemljama i dalje subjektivno hladno, čak i ako je globalna prosečna temperatura visoka.
Zemlje pokušavaju da ograniče globalno zagrevanje na ne više od 2°C, a idealno 1,5°C, iznad predindustrijskog nivoa.
Ovo je cilj koji su potpisali u okviru značajnog Pariskog sporazuma iz 2015. i jedna je od stvari koje pokušavaju da postignu putem svojih godišnjih klimatskih samita COP. U utorak je britanska izaslanica za klimu Rejčel Kajt upozorila da je Pariski sporazum “krhkiji“” nego što je ikada bio.
Ona je rekla da osnovni sporazum gubi “prijatelje” na oba kraja spektra, pri čemu su neke zemlje ljute što se odvija presporo, a druge ga sprečavaju da se kreće prebrzo.
kurir.rs
