Polažajnik je ritualni gost, prvi posetilac koji dolazi u kuću na Božićno jutro i, veruje se, donosi domaćinstvu sreću, rodost i bogatstvo. On ukućanima čestita praznik, prilazi ognjištu i grančicom badnjaka džara vatru govoreći: “Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko u toru ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj”.
Položajnik simbolički predstavlja Mudrace koji su prema legendi pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću kući u koju je ušao.
Crkva ne nalaže striktno da polažajnik mora da bude muškarac, ali u narodnoj tradiciji to uglavnom jeste tako. Veruje se da “ko vam prvu i kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti” pa je “poželjno” da polažajnik bude jak, zdrav i moćan muškarac. U nekim krajevima ta uloga može da se poveri i dečaku, naročito u domaćinstvima u kojima se očekuje da mlada zatrudni ili da se starima donese zdravlje.
Sa druge strane, tradicionalna uloga za žene njih je vezivala za dom – vredne domaćice bile su te koje spramaju ručak za Božić i dočekuju goste, a ne idu iz kuće. One zato nisu mogle da budu simbol snage, ni mudrosti, pa su samim tim i “ispadale” sa liste polažajnika.
Ipak, u nekim krajevima Istočne Srbije ulogu polaženika obavljale su upravo devojke ili žene za koje se smatralo da su srećne. Njihovim dolaskom u kuću na Božićno jutro i domaćin i njegova porodica bi sebi obezbedili sreću.
Bilo da vam je bitan pol polažajnika ili ne, on treba da ispuni drugu, mnogo važniju “ulogu” – bitno je da je reč o čestitoj i dobronamernoj osobi koja porodici u čiji dom dolazi želi mir, sreću i blagostanje. Ukoliko vam takva osoba zakuca na vrata, dočekajte je “kako dolikuje”, sa mnogo ljubavi i radosti… a ostalo i nije toliko važno!
Istorijski zabavnik
