Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan. Ovo je jedan od najvećih pravoslavnih praznika. S obzirom na to da Krstovdan ove godine pada u četvrtak, i da jedini praznik u kalendaru koji nije obeležen crvenom bojom, pitamo se upravo šta treba ili ne treba da radimo danas.
“U prvoj crkvi praznici Božić i Bogojavljenje bili su povezani u jedan praznik koji se zove Epifanija što označava bogoprojavljenje. U tim velikim praznicima znamo da se u našoj crkvi na Božić i na Bogojavljenje se ne posti. I sada imamo jednu čudnu situaciju ove sedmice, da recimo sreda i petak se ne poste. Sutra je praznik Bogojavljenja, ne posti se, ali se posti ovaj četvrtak”, rekao je Lazić.
Objasnio je kako je, kada i zbog čega današnji praznik nastao: “Ovaj praznik je nastao u prvim vremenima hrišćanstva, kada su bila masovna krštenja. Zato što je krštenje u prvoj ranoj crkvi bio jedan, hajde da kažem, događaj zajednice. Čitava zajednica je u toku tog praznika vršila krštenje novih članova koji su ulazili u crkvu gospodinu, da bi se na praznik Bogojavljenja, što se kaže, prvi put pričešćivali. Od tada je nastalo kod nas to narodno verovanje ili sujeverje u nekim delovima, da se na ovaj dan zamisli želja. Zato što se verovalo da ljudi koji su tek kršteni, da su oni bez greha, jer se krštenjem spiraju gresi, pa tako oni imaju veću blagodat.
Prema njegovim rečima Krstovdan se po pravilu proslavlja na sledeći način: “Sam praznik danas proslavlja se tako što se po monaškim tipicima održava suho jedenje. Jedu se suvarci po monaškim tipicima tj. pravilima. Kod naroda je nešto blaži post. Obično postoji razlika među monaškog i narodnog posta. Ipak, iako jeste blaži post, i dalje je jedan od najstrožih postova u toku godine, uz Veliki petak. Ovaj praznik vezuje se za Bogojavljenje i odražava nam jednu epizodu iz života Gospoda i Spasitelja našeg, kada se on krstio. Tu je i praznik svetog Jovana koji ga je krštavo, ali sve u svemu i praznik krstovdana označava da je to krštenje upućeno svima nama i da svima treba da se krštavamo u Gospodu.
Na pitanje šta bi danas trebalo da rade domaćice, odgovorio je da bi one trebale da ništa drugo od onoga što se preporučuje i ostalim pravoslavnim vernicima: “Pazite, pitanja da li se nešto valja se ne valja se i da li smeju ovo ili ono spadaju u narodna verovanja i nisu strogo vezana za crkvu. Ali pre svega domaćice bi trebalo da idu u crkvu i da na taj način počnu liturgijski proslavu ovog praznika, a sve ovo ostalo je manje više trivijalno.
mondo.rs/kurir.rs
