Претрага
Close this search box.

U “DEDINJU” POSLE TRI DECENIJE OPET PRESADILI SRCE! Istorijski dan u Institutu za kardiovaskularne bolesti

Foto: Dedinje

Veliki dan za “Dedinje”, istorijski! Ono što su u ovom Institutu za kardiovaskularne bolesti čekali i za šta su se spremali, u utorak se i ostvarilo. Posle punih 30 godina, od tada velikog pionirskog poduhvata, u “Dedinju” je, opet, presađeno srce. Dobio ga je mlad čovek, muškarac od 34 godine. Srce je od pet godina starijeg davaoca iz Novog Sada, čija je porodica pristankom da se uzmu njegovi organi promenila sudbinu šestoro ljudi: ovog momka koji je dobio srce, i pacijenata kojima su UKC Srbije presađeni jetra i rožnjače, a u UKC Vojvodine – bubrezi.

Mladić u čijim grudima sada kuca tuđe srce i daje mu šansu da živi, dobro je, potvrdio je “Novostima” profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta “Dedinje”:

– Probudio se, kako drugačije nego – srećan. Ekstubiran je. Komunikativan. Oko njega je čitav tim lekara. Zasedao je kolegijum. Prate se svi parametri. Danas će razgovarati sa roditeljima. Dao nam je dozvolu da možemo da objavimo njegovu fotografiju. Ne da bismo se on i mi eksponirali, nego zato da ovo bude novi zamajac za program transplantacija u Srbiji, čijim obimom, zbog manjka donora, ne možemo biti zadovoljni. Roditelji ovog pacijenta su ranije dolazili kod nas da se raspitaju, posavetuju. Hteli su da idu u Belorusiju. Samo da njihov sin dobije srce.

Svi u “Dedinju” su uzbuđeni. Dugo su ovo čekali, prvo da im se odobri da rade transplantacije srca, a onda i donora. Za to vreme su se pripremali za zahvat. Lekari iz ovog Instituta obučavali su se za transplantaciju srca u velikoj klinici u Mađarskoj, gde se gidišnje presadi stotinu srca, a tamošnje lekare naši su učili kako se ugrađuje totalno veštačko srce, što je zahvat kojim se kupuje vreme, ili kako kaže profesor Bojić – “zlatni most do transplantacije”, a “Dedinje” je po njemu lider.

Foto: Dedinje

– Kad sam iz Ministarstva zdravlja primio poziv i čuo pitanje: “Da li ste spremni da uradite transplantaciju, imao donora”, mogao sam da kažem samo “ko zapete puške” – priča profesor Bojić. – Izgleda, nema slučajnosti. I 1995. godine, kada smo prvi na ovim prostorima presadili srce, donor je bio iz Novog Sada. Ceo tim je funkcionisao besprekorno, od kardiologa, kardiohirurga, imunologa … do sestara. To me čini ponosnim.

Precizni kao sat

U ekipi lekara koji su radili transplantaciju srca na “Dedinju” bili su profesori Saša Borović, Petar Vuković, Dragana Unić Stojanović, dr Dragana Košević, dr Ljuba Đoković…

– Sve je funkcionisalo kao švajcarski sat, kao da nam ovo nije prva transplantacija – kaže prof. Milovan Bojić.

Nije u utorak urađena samo prva transplantacija srca posle 30 godina u “Dedinju”, nego je pri tom zahvatu prvi put na Balkanu primenjena nova transmediks mašina koja omogućava da srce, kada se uzme od donora, šest sati bude u optimalnim uslovima.

Foto: Dedinje

– Ona čuva srce. U toj mašini ono, kao da je u ljudskom telu, kuca do ugradnje u primaoca organa. To je razlika u odnosu na uobičajeno stavljanje ograna na led. Jedino “Dedinje” ima tu tehnologiju u Jugoistočnoj Evropi, koja omogućava potpuno siguran put organa za transplantaciju – objašnjava profesor Bojić.

Nije direktor “Dedinja” zaboravio ni kako su 1995. godine u ovoj ustanovi, na čijem je čelu bio i tad, prvi presadili srce i jetru. Taj prvi pacijent sa srcem donora živeo je 21 godinu posle zahvata, drugi – sa jetrom je živ.

– Ogromna je razlika. Prvu transplantaciju smo izvodili u neverovatnim okolnostima. Posle punih 19 sati razgovora sa porodicom dobili smo pristanak da uzmemo organe. Nije to laka odluka. Nije bila ni tad, ni sad. Ali je najhumanija koju čovek može da donese, još u tako teškoj situaciji kada gubi nekog svog, najmilijeg. Naša ekipa je u Novi Sad po organe krenula “ladom nivom”. Ma, to sve iz ove perspektive izgleda kao kameno doba. Ali, to je bio podvig nad podvizima.

Saglasnost dale tri porodice

U POSLEDNjIH mesec dana, posle zaista velike pauze, tri porodice su dale pristanak da se uzmu organi njihovih bližnjih u stanju moždane smrti. U UKCS presađena su dva srca, bubrezi, rožnjače, jetra… To ohrabruje da bi ovaj program i kod nas mogao da se omasovi, jer jedono što nedostaje da se transplantacije na koje čeka oko 2.000 ljudi, najviše na rožnjače, češće rade jesu donori.

novosti.rs

Tagovi:

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti