U Srbiji se pojavio opasan trend na društvenim mrežama zvani “spoting”: Može nekom da ugrozi život! Spasa nema ali leka ima!

Danas je to lak i jednostavan način da saznate o nekome sve što želite

Društvene mreže, koliko su učinile da budemo povezani sa nekim ko je fizički daleko od nas i da u svakom trenutku možemo da vidimo fotografije prijatelja, donele su neminovno i narušavanje privatnosti zbog činjenice da mnogo toga možete objaviti, a da se zapravo ne zna vaš identitet.

Jedan trend na mrežama koji posebno može biti opasan, iako naizgled deluje naivno, jeste – tzv. spoting. Objavljivanje fotografije nečega ili nekoga i traženje informacija o tom predmetu ili osobi na prvi pogled ne deluje rizično. Međutim, kada pratioci na mrežama počnu da dele informacije o osobi sa fotografije, adresu gde stanuje, školu koju pohađa, mesto gde trenira, gde izlazi i slično, onda postajete laka meta za uhođenje.

Ne mora namera onoga ko postavi fotografiju i postavi prvo pitanje da bude ta da vas uhodi, možda zaista samo želi da sazna kako se zovete, ali informacije koje se dele postaju javne i dostupne onima koji možda nemaju dobru nameru i ta saznanja zloupotrebe. Sve je počelo od naivnog deljenja fotografija i snimaka luksuznih automobila, a danas je to lak i jednostavan način da saznate o nekome sve što želite.

Od običnog “spotovanja” to može da preraste i u ismevanje, ako bi neko izneo neke kompromitujuće podatke pa vas na taj način izloži javnom podsmehu. Iako deluje da leka nema i da se ne možete ni zaštititi od ovoga, advokat Nikola Vulović ističe za 24sedam da ukoliko je fotografija nastala bez vašeg pristanka i ukoliko su neke informacije narušile vaš ugled i privatnost, možete podneti privatnu tužbu i tražiti ili uklanjanje tog sadržaja pa i naknadu štete.

– Ovaj trend svakako nije krivično delo, ali svi znaju da fotografisanje neke osobe bez njene saglasnosti, još i javno objavljivanje, nije dozvoljeno. Vi naravno ne možete da kontrolišete da li će neko na društvenim mrežama ipak objaviti nešto što je po vas kompromitujuće, ali možete na sudu da tražite pravdu, naveo je Vulović.

Još gore je kada se, na primer, o maloletnicima šire informacije tipa gde idu u školu, na trening, gde stanuju.

– Prepušteno je građanskoj parnici, pa ko odluči da tuži privatno, on može da izdejstvuje uklanjanje sadržaja i eventualno nadoknadu štete koja se procenjuje u odnosu na to koliko je vaš integritet time bio narušen. Kada je reč o fotografisanju, ukoliko niste dali dozvolu za slikanje, slučaj je više nego jasan, navodi advokat Vulović.

Dodaje da ljudi neretko nesvesno i nenamerno upadnu u situaciju da su objavili nečije podatke i narušili nečiju privatnost. Situacija sa društvenim mrežama, ocenjuje, prepuštena je sve više ličnoj odgovornosti pojedinaca, a te odgovornosti je sve manje.

– Pre nego objavite podatak o nekome, zapitajte se da li je u redu deliti takve informacije, da li biste voleli da se o vama ili vašoj porodici tako šire podaci. Danas je problem i to što je sve manje posledica za loše ponašanje. Oduvek su deca bila nemirna i pravila su nestašluke, ali su se bojali kazne. Danas se ne boje kazne i to je problem, naglašava Vulović.

Ističe da je jedini način zaštite privatnosti s obzirom na dostupnost društvenih mreža to da podnesemo prijavu protiv onoga ko je objavio nešto o nama bez dozvole, a on neka dokaže odakle mu to.

– To su privatne tužbe da li za povredu časti, povredu prava na privatnost i možete zahtevati naknadu štete. Sud procenjuje kolika vam je šteta pričinjena i spram toga određuje i naknadu, kaže za 24sedam advokat Vulović.