Lekarska ordinacija “Dr Nestorov” u Beogradu, u kojoj je u utorak tokom kolonoskopije u opštoj anesteziji preminula Dušanka Banjac (72), ostaće zatvorena sve dok ne otkloni propuste zbog kojih je zdravstvena inspekcija izrekla zabranu rada.
Ovo je juče potvrđeno “Novostima” u Ministarstvu zdravlja, koje je, po saznanju da se u ovoj ordinaciji pacijentkinja nije probudila iz opšte anestezije, naložilo vanredni inspekcijski nadzor u “Dr Nestorov”.
Okolnosti pod kojima je preminula pacijentkinja, čije telo je po nalogu tužilaštva poslato na obdukciju, kao i uzrok smrti, još se ispituju. “Dr Nestorov” je sankcionisan samo za proceduralno kršenje zakona. Ordinacija nije imala dozvolu za vrstu pregleda debelog creva na kojoj je bila Dušanka Banjac.
Nije, naravno, ovo prvi put da se ispostavi da se u privatnoj lekarskoj praksi izvode i procedure za koje nemaju dozvolu.
– U prvih devet meseci ove godine zdravstvena inspekcija izrekla je 24 zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, a u skladu sa izrečenim merama, podnete su i prekršajne prijave nadležnim sudovima – rečeno je juče “Novostima” u Ministarstvu zdravlja.
Jedan broj privatnika bar delimično radi “u sivoj zoni” upravo tako što pruža usluge za koje nemaju dozvolu. Iako tako može da izgleda, to, ipak, nije puko administriranje. Izlaženjem iz “delokruga” dozvole, privatnici izlaze u zonu za koju nemaju ni propisan kadar, ni opremu.
Zakonom je propisano koje uslove u pogledu kadra, opreme i prostora ustanova mora da ima da bi obavljala određene preglede. Najjednostavniji su kriterijumi za otvaranje lekarske ordinacije, koju može da otvori jedan lekar, ali tu, onda, ne može da se radi kolonoskopija, niti da se pacijent uvodi u opštu anesteziju. Ali, recimo, klinika, samo u internističkoj oblasti i rehabilitaciji, mora da ima osam specijalista odgovarajuće grane medicine i 20 medicinskih sestara. Isti je kadrovski kriterijum i za hiruršku oblast. Opšta bolnica u internoj medicini, nefrologiji i odeljenju za infektivne bolesti mora da ima 18 doktora i 58 medicinskih sestara. Veći problem od kadra, koji privatne ustanove dopunski angažuju iz državnog zdravstva, jeste oprema.
Mnogi, međutim, koriste to što inspektora nema u tolikom broju da kontrole mogu da budu stalne. Po Zakonu o inspekcijskom nadzoru, inspektori idu u redovan nadzor, a koliko će on biti čest, zavisi od procene rizika.
-To je u hitnim postupcima odmah, najkasnije u roku od tri dana, a potom najmanje jednom u tri meseca – kažu u Ministarstvu zdravlja. – U ustanovama visokog rizika inspekcija ide jednom godišnje, srednjeg rizika jednom u pet godina, a niskog jednom u 10 godina.
Izvor: Telegraf.rs/ Novosti
