UMESTO KAFE PIJEMO MLEVENI HRASTOV ŽIR! Šta su sve inspektori otkrili u poslednjoj kontroli omiljenog napitka

Inspektori u Srbiji su napisali 11 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti, jedno rešenje o zabrani prometa, kao i četiri zahteva sudovima za pokretanje prekršajnog postupka.

Poljoprivredna inspekcija je izvršila široku kontrolu proizvoda od kafe sa primarnim ciljem provere prevare u hrani, odnosno provere postojanja obmane potrošača u vezi sa surogatima u proizvodima od kafe koji se nude tržištu. Inspektori su otkrili da jedan neregistrovani proizvođač prženi hrastov žir prodavao u ambalaži na kojoj je pisalo da je to kafa.

U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o bezbednosti hrane, njemu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti proizvodnje i prometa proizvoda.

– Subjekat je dovodio u zabludu potrošače u pogledu deklarisanog naziva proizvoda. Proizvod je deklarisan kao ‘Škap kafa – pržen hrastov žir’, a kafa je proizvod koji se dobija prženjem samo sirove kafe, dok ovaj proizvod spada u grupu proizvoda koji su zamena za kafu – navode iz Ministarstva poljoprivrede.

Inspektori su sproveli kontrolu u 123 objekta, od kojih je 69 u proizvodnji, odnosno na prženju, mlevenju i pakovanju kafe i 54 u prometu ovog proizvoda.

– Uzeto je 128 uzoraka ‘pržene mlevene kafe’ i ‘mešavine pržene mlevene kafe’ i urađena je analiza na prisustvo surogata kafe. U tri uzorka je utvrđen surogat. U pet slučajeva deklaracija nije bila usaglašena, kod pet subjekata nije uspostavljen funkcionalni sistem bezbednosti, u dva slučaja je higijena bila na lošem nivou, a u jednom nije postojao upis u Centralni registar objekata – saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.

Inspektori su napisali 11 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti, jedno rešenje o zabrani prometa, kao i četiri zahteva sudovima za pokretanje prekršajnog postupka.

Podsetimo, Pravilnik o kvalitetu kafe, koji je na snazi od juna 2022. godine, propisuje da pod tim imenom može da se prodaje samo proizvod koji je napravljen isključivo od mlevenog zrna ove biljke i ne sme da sadrži ni najmanje primese neke žitarice, cikorije, rogača, graška, soje ili bilo koje druge sirovine za proizvodnju surogata.

Pravilnikom je propisano da ukoliko proizvod od kafe sadrži surogat, onda to mora da bude jasno označeno, na vidnom polju ambalaže, koja je to zamena i koliko je njegovo procentualno učešće. Ako je sadržaj pržene mlevene kafe veći od 50 odsto mora da bude istaknuto “proizvod na bazi kafe”, a ukoliko je manji, onda treba da piše “proizvod na bazi…”, pa ime sirovine koja je zastupljena u procentu većem od polovine. Čisti surogati nose naziv “zamena za kafu”. Što se tiče kvaliteta, pržena kafa ne sme da sadrži skrob.

Potrošačima primarni ukus i cena, a ne sastav

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da potrošači nisu informisani kakav sastav kafe treba da bude i ne obraćaju pažnju na to, a odluku o kupovini donose isključivo na osnovu ukusa ili cene.

U anketi koju je NOPS sproveo, pokazalo se da više od polovine ispitanika, 51 odsto, ne zna šta su surogati u kafi, a 62 procenata smatra da je ukus najbitnije merilo za kvalitet ovog napitka.

Što se tiče kvaliteta, mišljenja su podeljena, a 64 odsto misli da cena ne opravdava kvalitet. Oko 70 odsto anketiranih pije isključivo tradicionalnu domaću kafu, a skoro polovina ispitanika, 49 odsto, pije bar dve kafe dnevno.

Anketa je pokazala da potrošači najviše kupuju brendove najvećih proizvođača kafe u našoj zemlji i oni su zauzeli prve tri pozicije.

Ovim problemom su se bavili i revizori. Državna revizorska institucija je u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja “Bezbednost hrane u Srbiji” koji je predstavljen u februaru da je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su kafa, čokolade, sokovi, med, sir, crni hleb i rakija.

Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin “prevare u vezi sa hranom”.

biznis.kurir.rs/RT Balkan