“Uz malo truda tu je i zarada”: Unosan biznis za koji se mnogi u Srbiji odluče, prihod ide i do 14.000 evra za godinu dana

O somborskoj kaporki Draganić kaže da je vrsta kokoške koja se drži u slobodnom uzgoju, a gaje se prevashodno za jaja i meso, koje je izuzetnog kvaliteta.

“Ona nosi sve najbolje osobine vrsta od kojih je nastala. Nije joj neophodna velika količina hrane, a meso i jaja su joj izuzetnog kvaliteta. Ova vrsta prevsahodno namenjena je slobodnom uzgoju, pa joj i zbog načina držanja nije neophodna velika količina hrane”, objasnio je sagovornik.

Nikola Draganić kaže da ni subvencije koje su opredeljene za uzgoj autohtonih vrsta živine nisu zanemrljive iako na prvi pogled deluje da za 50 koka dobijete svega 20.000 dinara godišnje.

“Pod pretpostavkom da gajite koke na otvorenom odnosno da se bavite organskim uzgojem, a da ste za novac od subvencije kupili kukurz , ta subvencija je skoro dovoljna da nisu potrebna dalja ulaganja u hranu. Ovom subvencijom skoro pokrivate troškove hrane za somborku kaporku koja jede i gliste i crviće i mnogo toga sa otvorenog”, kazao je Nikola Draganić

Uzimajući u obzir da se ove vrste, poput somborske kaporke ili banatskog gološijana gaje na otvorenom i za njihovu ishranu se primenjuje organski vid hranjena, uzgajivači lako mogu obezbediti sertifikat organske proizvodnje. Uz posedovanje tog sertifikata i jaja ovih kokošaka su tri puta skuplja od onih sa farme objasnio je sagovornik Bizportala.

“Može se ostvariti dosta uspešna zarada, somborska kaporka je srednje teška rasa i sa šest meseci dostižu dva ipo do tri kilograma, petlovi su teški tri ipo do čeitri kilograma, mesečno snesu od 180 do 220 jaja u zavisnosti od hranjenja i uslova u kojima se drže. Na osam ženki ide jedan petao tako da onaj ko ima pedestak koka, može očekivati 10.000 jaja od njih, uz sertifikat o organskoj proizvodnji ta jaja se prodaju tri puta skuplje od onih sa farme“, rekao je on.

Draganić koji je po struci ekonomista savetuje u ulaganje u mini inkubatore svima koji za to imaju mogućnost.

“Ja sam kao ekonomista došao čak i do bolje računice. Somborskih kaporki ima manje od banatskog gološijana tako da ukoliko se ljudi odluče da gaje kaporku, pile uzgojeno od čistog genetskog materijala, košta 200 dinara. Ukoliko pak prodaju jaje za dalji uzgoj, cena jajeta je jedan evro i tu uz malo truda i leži potencijalna zarada“, rekao je Nikola Draganić.

Draganić kaže da se ulaganjem u mini inkubator od dva piljenja vraća novac koji je uložen u inkubator i u jaja koja treba da se izlegu.

“Onaj ko ima pedeset koka za godinu dana može da zaradi 10.000 evra prodajući jaja za dalju inkubaciju, dok ljudi koji se odluče da ulože malo više truda za inkubaciju pilića čistog genetskog materijala za godinu dana ostvariti profit od 14.000 evra. Međutim ovo je trenutna računica, dok još uvek ovih kokošaka ima malo”, kazao je Nikola Draganić i dodao da je sada pravi trenutak da se uloži u ovu rasu kokoški.

Somborska kaporka

Somborska kaporka je rasa kokoške stvorena početkom 20. veka u Vojvodini ukrštanjem domaće kokoši, francuskog hudana i kokoške “Sulmtaler”. Posle Prvog svetskog rata usaglašen je standard ove rase, ali je celokupna dokumentacija izgubljena tokom Drugog svetskog rata. Šezdesetih godina prošlog veka grupa entuzijasta je ovu rasu ponovo revitalizovala.

Izgled i osobine:

Somborska kaporka je ćubasta kokoš, veoma skladne forme tela, vrlo živahna i temperamentna. Kao srednje teška rasa ističe se dobrom nosivošću, lako se raskvocava i izvodi piliće. Pilići već prvog dana po izleganju imaju malu ćubu na glavi. Po toj rasnoj odlici somborska kaporka je dobila ime. Godišnje snese 200 do 220 jaja, a bolje koke snesu i do 260 jaja. Kokoške sa 6 meseci uzrasta dostižu telesnu masu od 2,5 do 3 kilograma, a petlovi 3,5 do 4 kilograma. Ova kokoš voli prostor, nije probirač u hrani, otporna je na bolesti i promenu klime. Poznato je više varijeteta boje somborske kaporke: bela, žuta, graorasta, plava.

Banatski gološijan

Banatski gološijan potiče od erdeljskog gološijana. Ova rasa je posebno odomaćena u Banatu pa otuda i potiče njeno ime. Iz Erdelja je ova rasa kokoši doneta prvo u okolinu Kikinde, a odatle se raširila po celoj zemlji. Banatski gološijan je nastao određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. To se u ukrasnom smislu bitno razlikuje od varijeteta od kojeg je nastao. Pored pufne na vratu, često i na glavi ima malu ćubu.Poslednjih godina se radi i na stvaranju patuljastog varijeteta. Do konačnog priznavanja ovog varijeteta, ova kokoš se na izložbama pojavljuje pod radnim standardom.

Izgled i osobine:

Snažnog izgleda, srednje visok položaj tela, go vrat sa malom pufnom na polovini. Telo je oblika valjka, nešto suženo prema vratu i repu. Glava je srednje veličine, najčešće sa lisnatom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Ima i varijeteta sa ružastom krestom. Vrat je u obliku slova S. Lice je crveno. Leđa su srednje duga, malo povijena unazad. Banatski gološijan je živahnog temperamenta, otporan na klimatske promene i bolesti i u stalnom je pokretu u potrazi za hranom. Ima snažno izražen nagon za leženjem, a koke su odlične majke. Koka velikog varijeteta snese godišnje 120 do 160 jaja prosečne mase 55 grama. Kod pojedinih jedinki je nosivost i znatno veća.Telesna masa petla velikog varijeteta je 2,5 do 3 kilograma, a koke 2 do 2,5 kilograma. Telesna masa patuljastog petlića je 800 grama, a koke 700 grama.