VEĆE INTERESOVANJE ZA BOGOSLOVSKI FAKULTET Kandidati i iz gimnazija i stručnih škola

Kaže da je dobra vest da veliki broj mladih želi da studira upravo taj fakultet, kao i da je ranijih godina bio slučaj da su na studije dolazili maturanti koji su završili srednju bogoslovsku školu, dok je ove godine situacija drugačija, pa je zabeležen i veliki broj kandidata koji su završili srednje stručne škole ili gimnazije.

Na Bogoslovskom fakultetu ima ukupno 150 mesta za buduće studente o trošku budžeta i 80 samofinansirajućih, a prijavilo se ukupno 147 kandidata, za dva smera: Bogoslovsko katihetski i Bogoslovsko pastirski.

-Oni koji upisuju srednje bogoslovske škole već se tada opredeljuju da svoj put usmere u pravcu razvoja i bogoslovskog usavršavanja, kako bi se stavili na raspolaganje majci crkvi. Uporedo sa tim, veći je broj onih koji dolaze iz škola poput gimnazija, potom elektrotehničkih i tehničkih, ekonomskih, medicinskih i drugih škola, što pokazuje rast interesovanja, čiji su uzroci višestruki – objašnjava Ubiparipović.

Interesovanje za upis Ubiparipović tumači na taj način da su svi oni “čuli reč Božju” i prihvatili je kao nešto što bi trebalo da slede, ali i činjenicom da verska nastava u školama ima svoje logično mesto i odgovarajuću ulogu.

Budući bogoslovi, kakvo je zvanje svih koji završe Pravoslavni bogoslovski fakultet će se tokom studija, kaže Ubiparipović za Tanjug, učiti reči Božjoj u okviru velikog broja predmeta koji se tiču poznavanja Svetog pisma, Starog i Novog zaveta, dogmatike, istorije hrišćanske crkve, istorije Srpske pravoslavne crkve, kao i nauke o hrišćanskom bogosluženju – liturgije.

Pored toga, studenti će sticati znanja iz brojnih jezika, poput starogrčkog, starojevrejskog, crkvenoslovenskog, engleskog, francuskog i nemačkog, a mogu birati i druge predmete koji su i te kako važni i značajni.

-Pošto će se jedan broj njih opredeliti da postanu veroučitelji, onda su za njih značajni i predmeti poput metodike nastave, didaktike, katehetike, ali i drugi predmeti koji ih dodatno usmeravaju i profilišu da bi odgovorili na brojne izazove sa kojima će se suočavati kao delatnici u nastavnim institucijama – objašnjava Ubiparipović.

Dodaje da studenti po završetku osnovnih studija imaju različite izbore – upis na master studije, za koje kaže da je takođe povećano interesovanje, kao i nastavak školovanja na doktorskim studijama.

Pored profesije veroučitelja, bogoslovi mogu da se opredele i za poziv sveštenoslužitelja – sveštenika, đakona, episkopa, monaha, ali Ubiparipović kaže da oni mogu da se bave i drugim delatnostima koje su u korelaciji sa teologoijom.

-Mogu da se bave nekim delatnostima u javnoj sferi, u svetu medija i kulture, kao i u drugim oblastima gde nađu prostora da objedine suštinu obrazovanja, a to je reč Božja i bogoslužbeni život, kao i razumevanje konteksta vremena i prostora u kome živi čovek, ljudski rod, odnos Boga i čoveka, ali istovremeno i služenje društvu sa ciljem da se vrši misija – kaže Ubiparipović.

Poredeći Pravoslavni bogoslovski i druge fakultete, Ubiparipović ističe da studenti na taj fakultet ne dolaze da bi sticali znanje radi znanja, već da nastoje da izgrađuju crkvu, ukazujući na činjenicu šta je osnova života svakog hrišćanina ponaosob, ali i kao člana celokupne bogočovečanske zajednice.

-Ako znanje nadima, a nema ljubavi – plašim se da će voditi u pravcu sa manje pozitivnih posledica u odnosu na ono što bi trebalo da krasi znanje – kaže Ubiparipović.

Govoreći o svešteničkom pozivu, Ubiparipović je rekao da interesovanje za taj poziv postoji i da smatra da nikada neće nestati, jer se radi o jednom od najuzvišenijih poziva.

-Sveštenik je neko ko predvodi celu jednu zajednicu s blagoslovom patrijarha, bogosluži, propoveda i u pravom smislu predstavlja ličnost kroz koju se objavljuje Hristos – kaže Ubiparipović.

Dodao je da to opredeljenje podrazumeva odgovornost, a ne samo olako razumevanje njegove uloge u društvu, kao i da je teško praviti poređenja u kom vremenu ima više ili manje kandidata za sveštenike.

-Crkva je ustrojena da bi preobražavala i spašavala ovaj svet, a sveštenici su njeni dragoceni članovi koji se trude da učestvuju u veličanstvenom delu izgrađivanja crkve, preobražavanja sveta, kao njegovog spasenja i oboženja – zaključuje Ubiparipović.

Inače, Pravoslavni bogoslovski fakultet ima dva smera – bogoslovsko katihetski i bogoslovsko pastirski program.