Претрага
Close this search box.

(VIDEO/FOTO) Predsednik Vučić u Ljuboviji: Već četiri sata razgovara sa građanima – “Korist od kopanja litijuma je velika za celu zemlju”

Aleksandar Vučić u Ljuboviji - Copyright Tanjug/Vladimir Sporčić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  u Ljuboviji razgovara sa građanima.

Prisutni su i glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić, ministar finansija Siniša Mali, kao i ministri Dubravka Đedović Handanović, Irena Vujović i Zlatibor Lončar. Prisutan je i glavni direktor Rio Tinta.

Aleksandar Vučić u Ljuboviji – Copyright Tanjug/Vladimir Sporčić

Predsednik odgovorio građanima

– U Loznici je dozvoljeno reći šta god želite o Aleksandru Vučiću, a nije dozvoljeno lokalnim medijima govoriti o Rio Tintu, što je zastrašujuće. Isto tako je nemoće reći nešto o vama ili Kokanoviću, jer ćete da im postavljate balvane pred kuće.

– Kao predsednik se ne plašim bilo koga, tek sam pet dana u Loznici. Želeo sam da ljudi čuju, pošto ste rekli da se razvija debata, nemam ja problem čiji ćete član da budete. Saslušao sam vas bez ikakvih prekidanja. U svakom od sela sam dobio 6,500 glasova više kao predsednik nego što je dobila lista SNS.

Predsednik ističe da je Miletić naučio da govori, a da niko ne sme da mu odgovori.

Tanjug/Video

16.45 – Jakob Štausholm : Rudarenje može da se radi na bezbedan način

Direktor Jakob Štausholm kaže da Rio Tinto ima teška poglavlja u njenoj istoriji.

– Ono što je jasno jeste da danas rudarenje može da se radi na bezbedan način i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Ja sam postavio cilj da moramo da imamo najviše standarde prema životnoj sredini, zajednici i vladama. Sve građane gledam u oči i kažem da ovde razvijamo izuzetan projekat u skladu sa najvišim standardima – kazao je on.

Govoreći o deponiji, kaže da gotovo svi rudnici u svetu imaju otpad u tečnom stanju, a da je za Jadar odlučeno da bude potrošeno dodatnih 100 miliona evra kako bi ta deponija bila isušena.

– To je prvi litijum rudnik u svetu koji neće imati mokro jalovište. Deponiju svodimo na minimum, a negde oko polovine će moći da ide podzemno, a od preostalog dela nešto od ovog otpada može da se koristi za igradnju puteva – rekao je Stausholm.

Kada je rekao da to znači da će imati “niži” negativni efekat za životnu sredinu, Vučić je pitao da li to znači da ga ima.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Inženjer Rio Tinta rekao je da voda ne može da uđe u samo okno i da izađe gore.

– Rudničke vode morate da evakuišete iz rupe. Svaka kap te vode je resurs koji se prečišćava maltene do nivoa destilatorne vode – kazao je inženjer.

Dodaje da projekat podrazumeva korišćenje rudarske zapune, kako ne bi bilo slobodne površine koja bi mogla da izazove sleganje.

Govoreći o foliji, kaže da hidroizolacija deponije podrazumeva i dodatna dva sloja.

– Iako je ta folija sasvim dovoljna, ali ovde imam preventivno dodatna dva sloja od prirodnih materijala zasnovana na glini. Prelaskom na sušeni otpad površina za formiranje deponije smanjena je tri do četiri puta – rekao je inženjer.

Kada je u pitanju sumporna kiselina, kaže da ona ima svoju ulogu i to je materija koja se kupuje, kako bi se dobio proizvod koji je potreban.

– Ona se ne poliva po ljudima i ne baca se uokolo i ne izliva se. Uloga je da izvrši neutralizaciju – kazao je on i dodaje da je otpad na kraju baza, a ne kiselina.

Odgovarajući na pitanja vođe protesta u Krupnju Dragoslava Šefike, Vučić kaže da je visina rudna rente određena od nekih mnogo ranije, a da je on taj koji je želeo da je poveća.

– Kad sam hteo da je povećam, nema ko iz Rusije mi na glavu nije skočio. Da li stvarno mislite da je lako uzimati pare od nekoga? – tvrdi on.

Istčie da ljudi neće da ulažu u fabriku.

– Pokušaćemo da podignemo rudnu rentu, ali to neće biti lak i jednostavan proces. To nije pitanje odluke. Oni odoše ako nemaju pristojnu marginu za profit – rekao je Vučić.

Ističe da moramo da dovedemo nekog sa strane kako bismo eksploatisali litijum jer nemamo sami tu tehnologiju.

Najavio je da će lično da ode u Saksoniju da vidi kako se tamo radi o litijumu.

– Nemci hoće da budu prvi u 5. industrijskoj revoluciji. Hoćete li da propustimo tu šansu? Ne bi nam bio prvi put – rekao je Vučić.

Kaže da se nekad protestovalo protiv kralja Milana zbog pruge.

– Imamo priliku da uđemo u prvi vagon – kazao je on, govoreći o 5. industrijskoj revoluciji.

– Stalo mi je i do Rađevine i do Jadra. Stalo mi je i do ljudi – kazao je Vučić i istakao veliki broj pada stanovništva u selima oko Loznice od 1953. godine.

Kaže da je Brezjak 1953. godine imao 233 stanovnika, a 2022. godine 96. Gornje Nedeljice su 1953. godine imale 942 ljudi, a 2022. 561. Donje Nedeljice su 1953. godine imale 931 stanovnika, da 2022. 403.

– Ljudi hoće da imaju pozorište, bioskop, stadio i halu. Ljudi hoće da imaju restoran i sve druge sadržaje. Lepo je da odemo sedam dana tako u prirodu ali nećemo tako da živimo. Jel ima neko da kaže da ovo nije tačno? Hoćete da nastavimo ovako ili hoćete da promenimo nešto? Hoćete da promenimo tako što ćemo da pričamo da ćemo imati dovoljno hrane za celu Srbiju? Nemojte da pričate svašta. To vam je 0,000000001 od 4% doprinosa BDP. I pre svega za svakog od tih ljudi ćemo da brinemo. Jer još nisam dobio odgovor od početka iako sam dva puta pomenuo kako će to da utiče na poljoprivredne proizvode i pitao ih malopre. Na pitanje može li da se gaji kukuruz u neposrednoj blizini, može li malina? Zato što tu živi stotine porodica upravo od tog posla. Čitav Krupanj vam živi od maline. Sve što vam se naslanja na korenitu živi od maline. Morate da da nam odgovorite na ta pitanja.

– Prva stvar, sumporna kiselina. Pretpostavili ste ostatak sumporne kiseline u otpadu. Još jednom, nema ostataka sumporne kiseline u otpadu. Sa tim da raskrstimo, otpad je prazan. Razlog za to je, primarno je vreme trajanja same reakcije neutralizacije pri čemu jadarit i sama kiselina borave u reaktoru čak i do tri sata. I višefaznost samog procesa gde imate u svakoj fazi neutralizaciju samog rastvora matičnog, praktično koji nosi same proizvode. Svaka faza podrazumeva neutralizaciju, ali ponavljam, otpad je bazan. Hipotetički, uzmite i prospite litar sumporne kiseline na bazni otpad i izreagovaće u potpunosti sa različitim mineralima, formirati određene sulfide, emitovaće se tom prilikom mala količina toplote, vodena para i ugljen-dioksid.

Tanjug/Video

– Pitanje broj dva, drenaža, ta voda iz otpada će procureti dole i šta će se tu dole desiti? Pretpostavili ste to. To je odlična pretpostavka. Oni hidroizolacioni slojevi koje sam pretpostavio, rekao sam da ih ima dva, drenažnih slojeva ima tri. Drenažni slojevi služe da sakupe svaku kap procerne vode koja dođe do dna same deponije i evakuišu procednu vodu van i ta voda dalje ide na tretman. Ima ih tri upravo iz razloga sigurnosti. Vama je dovoljno samo jedan drenažni sloj iza hidroizolacionih slojeva da vam sakupi sve to što procuri ali ovde imate prvo jedan drenažni sloj koji je na dnu i prikuplja podzemne čiste vode, ne kontaktne, i evakušie ih kao čiste vode. Znači nisu došle u kontak sa kontaminatorom. Zatim imate jednu hidroizolaciju, zatim imate drugi drenažni sloj da sakupi nešto što će eventualno procureti iznad ovog prvog izolacionog sloja. I konačno na vrhu do samoh otpada postoji drenažni sloj koji to sve preuzima. Ja sam na početku rekao da je sam sastav otpada takav da je procurivanje te vode, prvo otpad nije zasićen vodom, znači on je vlažna glina. Tih 25 posto vode služe da biste vi mogli glinu da uvaljate i da ne biste imali misiju prašine. Ako biste vi ovo isušili na nulu i istresli iz kamiona vi bi imali razvojavanje prašine, vi onda imate suvu glinu, vi ne možete sa njom da manevrišete. Kad to uvaljate, mogućnost da dođe do procurivanja čak i atmosferskih padavina, logično, kap kiše koja padne sa neba na samo telo deponije ona je došla u kontakt sa kontaminantom. Ali da ona procuri, to je jako teško. Zato što je materijal sa inženjeske tačke gledišta gotovo vodo nepropusan. Ali ta voda koja atmosferski padne se ponaša kao kontaktna voda. Znači, došla je u kontakt sa potencijalnim izvorom zagađenja. Deponija se dizajnira sa određenim nagibom. Taj nagib svu kontaktnu vodu odvodi u sistem kanala deponijskih, zatim u lagunu kontaktnih voda i iz te lagune se dalje odvodi na prečišćavanje, odnosno nazad u proces, odnosno na samo prečišćavanje.

Odgovarajući na pitanja vođe protesta u Krupnju Dragoslava Šefike, Vučić kaže da je visina rudna rente određena od nekih mnogo ranije, a da je on taj koji je želeo da je poveća.

– Kad sam hteo da je povećam, nema ko iz Rusije mi na glavu nije skočio. Da li stvarno mislite da je lako uzimati pare od nekoga? – tvrdi on.

Istčie da ljudi neće da ulažu u fabriku.

– Pokušaćemo da podignemo rudnu rentu, ali to neće biti lak i jednostavan proces. To nije pitanje odluke. Oni odoše ako nemaju pristojnu marginu za profit – rekao je Vučić.

Ističe da moramo da dovedemo nekog sa strane kako bismo eksploatisali litijum jer nemamo sami tu tehnologiju.

Najavio je da će lično da ode u Saksoniju da vidi kako se tamo radi o litijumu.

– Nemci hoće da budu prvi u 5. industrijskoj revoluciji. Hoćete li da propustimo tu šansu? Ne bi nam bio prvi put – rekao je Vučić.

Kaže da se nekad protestovalo protiv kralja Milana zbog pruge.

– Imamo priliku da uđemo u prvi vagon – kazao je on, govoreći o 5. industrijskoj revoluciji.

– Stalo mi je i do Rađevine i do Jadra. Stalo mi je i do ljudi – kazao je Vučić i istakao veliki broj pada stanovništva u selima oko Loznice od 1953. godine.

Kaže da je Brezjak 1953. godine imao 233 stanovnika, a 2022. godine 96. Gornje Nedeljice su 1953. godine imale 942 ljudi, a 2022. 561. Donje Nedeljice su 1953. godine imale 931 stanovnika, da 2022. 403.

– Ljudi hoće da imaju pozorište, bioskop, stadio i halu. Ljudi hoće da imaju restoran i sve druge sadržaje. Lepo je da odemo sedam dana tako u prirodu ali nećemo tako da živimo. Jel ima neko da kaže da ovo nije tačno? Hoćete da nastavimo ovako ili hoćete da promenimo nešto? Hoćete da promenimo tako što ćemo da pričamo da ćemo imati dovoljno hrane za celu Srbiju? Nemojte da pričate svašta. To vam je 0,000000001 od 4% doprinosa BDP. I pre svega za svakog od tih ljudi ćemo da brinemo. Jer još nisam dobio odgovor od početka iako sam dva puta pomenuo kako će to da utiče na poljoprivredne proizvode i pitao ih malopre. Na pitanje može li da se gaji kukuruz u neposrednoj blizini, može li malina? Zato što tu živi stotine porodica upravo od tog posla. Čitav Krupanj vam živi od maline. Sve što vam se naslanja na korenitu živi od maline. Morate da da nam odgovorite na ta pitanja.

Predsednik je postavio pitanja i predstavnicima Rio Tinta

Ključno pitanje koliko će Rio Tinto novca da uloži o zaštitu životne sredine.

– Naredna 22 meseca najmanje, oni moraju da nam dostave tri različita dokumenta. Za jedan najkraći rok je 9 meseci, a za treći papir najduži rok je 22 meseca – kazao je Vučić.

Vučić je nabrojao loša iskustva koje su neke države (Amerika, Engleska, Panama…) imale sa Rio Tintom.

– Ovo je 2024. godina. Mi smo sagledali analizu i sednicu akcionara Rio Tinta u Brizbejnu ove godine. Opet je ključno pitanje Jadra i pitanje voda, pa vas molim, da nam na ozbiljniji način odgovorite kako ćemo da rešimo sigurnost, čistoću naših voda, da neće biti bilo kakvog prelivanja iz podzemnih voda u Jadar, iz Jadra u Drinu, iz Drine u Dunav. Pitanja su oko vode i deponije.

– Treće pitanje je sumporna kiselina i sigurnost – kazao je on i pitao za poljoprivredno zemljište ljudi u blizini rudnika.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Ističe da je kod njega došao Zlatko Kokanović i da mu je on tražio da se uključi.

– Ja sam im rekao da ja ne mogu da idem na mitinge i da me to ne interesuje, a Zlatko mi je rekao da sam im najpotrebniji kući da mogu da pišem i objavljujem – kazao je on.

Tanjug/Video

Ističe da ovo nije pitanje rudnika, Rio Tinta, već da je ovo pitanje preuzimanja vlasti.

– Zato sam im rekao zašto ne ruše lokalnu vlast. Znao sam da ne mogu da izvedu 10 ljudi, a on mi je odgovorio da ne želi da dođe do smene. Nije mi objasnio zašto – kazao je Abić.

Tanjug/Video

Kaže da su iz Udruženja Jadar posle protesta otišli kod Đilasa, a da su ranije tražili od ljudi iz BIA da ih pritvore, kako bi se opravdali pred narodom.

Jedan građanin je doneo rakiju kao poklon predsedniku Vučiću i pozvao ga u svoje selo, kad put bude završe.

Lider jedne grupe građana Slaviša Miletić kaže da je očekivao da će razgovori biti održani u Loznici.

– Mislim da je važno da razgovaramo – rekao je Miletić. Kaže da se zaista borio protiv vlasti, ali da temu rudnika nije sveo na borbu protiv Aleksandra Vučića i SNS.

15.10 – Obraćanje Jakoba Štausholma

Izvršni direktor Rio Tinto grupe, rekao je građanima da je u ovoj kompaniji zaposlen u poslednjih šest godina.

Rekao je da Rio Tinto ima 57.000 zaposlenih, od koji su većina takođe roditelji.

Šest obećanja

Izvšni direktor kompanije Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je danas građanima Podrinja da im daje šest obećanja kojima će se ta firma rukovoditi prilikom poslovanja u Srbiji, a koja se odnose na bezbednost ljudi i zaštitu životne sredine, ističući da je za Rio Tinto, kako je rekao, bezbednost građana na prvom mestu.

Tokom razgovora u Ljuboviji sa građanima Podrinja kojem prisustvuje i predsednik Aleksandar Vučić, Stausholm je rekao da bezbedno rudarenje minerala i metala koji su neophodni za savremeni način života nije najveći izazov sa kojim se Rio Tinto suočava.

– Najveći izazov predstavlja zadobijanje i zadržavanje poverenja ljudi koji žive iznad te zemlje. U potpunosti sam svestan te činjenice. I takođe, razumem da Rio Tinto još uvek nije zadobio i nema poverenje svih stanovnika Srbije. I jedan od razloga, zbog kojih sam ja danas u Loznici, jeste da vam prenesem lično šest obećanja kao odraz naše posvećenosti, rekao je Stausholm.

Prvo obećanje odnosi se na to da će lično voditi računa i pozivati na odgovornost svakog rukovodioca kompanije Rio Tinto, svakog menadžera, zaposlenog ili izvođača radova na projektu Jadar koji će učestvovati u izgradnji i radu, kako je naveo, modernog podzemnog rudnika koji je bezbedan za sve stanovnike Srbije i životnu sredinu.

– Drugo, obećanje se odnosi na to da će hiljade zaposlenih u kompaniji Rio Tinto kao i izvođači radova koji budu učestvovali u izgradnji i radu bezbednog podzemnog rudnika živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, udisati lokalni vazduh i poštovati lokalnu zajednicu. Treće, što vam obećavam je da se radujemo i podržavamo nadzor naših aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja i izgradnje i rada našeg rudnika i to sve počeši od ovog trenutka, naveo je Stausholm.

Četvrto obećanje Stausholma se odnosi na to da će tim Rio Tinta u Srbiji otvoreno i iskreno razgovarati sa svima.

– Oni će biti tu da čuju sve iskrene brige i nedoumice i da ponude precizne odgovore zasnovane na činjenicama o svim pitanjima. Predstavnici našeg tima će biti aktivni učesnici u transparentnom dijalogu zasnovanom na činjenicama, a taj tim će predvoditi stručnjaci. Peto, obećavam vam da ćemo kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati, rekao je Stausholm.

Kao poslednje, šesto obećanje, Stausholm je rekao da tim Rio Tinto u Srbiji nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži poverenje građana.

– Svako od vas, i vaši potomci, i njihovi potomci kasnije ne smeju da žive u strahu da će novi podzemni rudnik biti štetan. Mi ćemo se truditi da zadobijemo vaše poverenje našim postupcima, a počećemo tako što ćemo vas slušati. To je i drugi razlog zbog koga sam danas ovde, da vas saslušam i da razgovaram o onome što vas brine sa svakim od vas i da učestvujem u dijalogu zasnovanom na činjenicama, zaključio je izvršni direktor Rio Tinta.

15.30 – Prva grupa ljudi postavlja pitanja

Odgovarajući na prva pitanja građana, Jakob Stausholm kaže da Rio Tinto vodu neće uzimati iz reke.

Marijanti Babić kaže je Rio Tinto radio i sa ljudima koji su protiv projekta. Govoreći o skupu SANU, kaže da je od tada odrađena studija o proceni rizika.

– SANU nije izašla i rekla da ovaj projekat nije dobar za Srbiju. Mišljenja u zborriku su bila podeljena, a najglasnije smo čuli negativna mišljenja. Mi smo pogrešili jer nismo komunicirali na pravi način i nismo na dobar način zaštitili naš projekat da ne bi došlo do ovog nivoa straha koji postoji – kazala je ona.

Milivoje Abić se javio za reč i rekao da je bivša vlast dovela Rio Tinto i da je on prvi čovek koji je u “Večernjim novostima” dao izjavu o tome, te javno postavljao pitanja šta se dešava.

– Verovali ili ne, niko, niti od opozicije, niti od vlasti, niti od građana nije mi dao podršku. Svi su ćutali – kazao je on.

Obraćanje Jakoba Štausholma

Izvršni direktor Rio Tinto grupe, rekao je građanima da je u ovoj kompaniji zaposlen u poslednjih šest godina.

Rekao je da Rio Tinto ima 57.000 zaposlenih, od koji su većina takođe roditelji.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Istakao je da želi najbolje za svoju i drugu decu, pre svega želi da budu zdravi i bezbedni.

– Verujem da svi prisutni roditelji ovde osećaju isto – kazao je on.

Kaže da Rio Tinto ima 57.000 zaposlenih, od koji su većina takođe roditelji.

– Radimo u 35 zemalja i veoma smo ponosni na to što radimo. Veoma ozbiljno shvatamo kvalitet našeg rada. Bavimo se rudarstvom 151 godinu. Zapošljavamo najbolje stručnjake na svetu. Na tržištu smo prepoznati kao globalni lider. Kao kompaniji koja trguje na berzi, naša reputacija i zarada su podjednako važne – rekao je Stausholm.

– Zaštita životne sredine je ključna. Želimo da naša deca budu bezbedna. Rio Tinto je kompanija koju čine ljudi koji i greše, ali i kompanija koja uči na greškama. Bolji smo sada nego što smo pre bili. Razumem da nemamo poverenje svih stanovnika Srbije, ali želim da vam prenesem 6 obećanja kao odraz naše posvećenosti.

– Prvo, lično ću voditi računa i pozivati na odgovornost svakog menadžera, zaposlenog ili izvođača na projektu Jadar. Drugo se odnosi na to da će hiljade zaposlenih kompanije Rio Tinto živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu i poštovaće lokalnu zajednicu. Treće, radujemo se i podržavamo nadzor naših aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja, izgradnje i rada našeg rudnika i to sve počevši od ovog trenutka. Četvrto, tim Rio Tinta u Srbiji će otvoreno i iskreno razgovarati sa svima. Peto, obećavam vam da ćemo, kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati. Šesto, obećavam da Rio Tinto nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži vaše poverenje. Svako od vas i vaši i njihovi potomci ne smeju da žive u strahu da će podzemni rudnik biti štetan.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Počeo razgovor

Prisutni su i glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić, ministar finansija Siniša Mali, kao i ministri Dubravka Đedović Handanović, Irena Vujović i Zlatibor Lončar. Prisutan je i glavni direktor Rio Tinta.

Predsednik je istakao da će pokušati danas da odgovori na sve nedoumice prisutnih.

– Razgovaraćemo, to je najvažnije, i o litijumu i o svim važnim projektima. Nastavićemo da investiramo u putnu mrežu. Molim vas da budete strpljivi jer kada budemo završili sa ljudima iz Rio Tinta, razgovaraćemo o svim vašim problemima i pokušaćemo sve to da rešimo – rekao je predsednik.

– Vidimo se, dug je dan – poručio je Vučić i dobio aplauz od okupljenih građana.

– Ljudi se plaše za uticaj sumporne kiseline, plaše se za zdravlje, bezbednost, postoji strah. Postoje opravdani strahovi ali i neopravdani. Došli smo da se sami uverimo da li ima odgovara ili nema na pitanja.

– Danas nam neće biti lak dan, ovde su ljudi iz Rio Tinta koji će odgovarati i vama i nama. Mi ćemo odgovarati i vama i njima, komplikovan razgovor. Veliki broj ljudi čeka, imaju pitanja i nedoumice i želeli bi mnogo toga da saznaju.

Tanjug/Video

– Vidim da je, kako kažu tajkunski mediji, Rio Tinto odgovorio na moje i naše primedbe. Biće interesantno. Ljubovija, 15 časova. Pozivam sve građane Podrinja da prisustvuju i učestvuju u razgovoru – napisao je predsednik jutros na Instagramu.

Podsetimo, predsednik Vučić je u poseti Podrinju, a juče je obišao prelaz Karakaj, mlekaru Spasojević “Zapis Tare”, destileriju TIM i Mali Zvornik.

Takođe, predsednik se juče sastao i sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandarom Bocan-Harčenkom, kao i sa ambasadorima arapskih zemalja.

24sedam.rs/tanjug.rs

Tagovi:

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti