Vlada Srbije donela je odluku kojom se utvrđuje postupak izbora strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Srbiji.
„To znači da će strateški partner, pored izgradnje solarnih elektrana i baterijskih sistema za skladištenje električne energije, biti u obavezi da izvrši sve ostale potrebne aktivnosti, kao i da izgradi svu ostalu infrastrukturu”, navodi se u odluci Vlade.
Ciljevi ovog projekta, kako se navodi, jesu energetska tranzicija i ispunjavanje međunarodne obaveze Srbije u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, odgovaranje na aktuelnu energetsku krizu u Evropi, praćenu ekstremno visokim cenama električne energije i ostalih energenata i eliminisanja potrebe za uvozom električne energije.
Strateški partner treba da izradi tehničku dokumentaciju neophodnu za realizaciju projekta, kao i da pripremi teren za postavljanje solarnih elektrana i baterijskih sistema i izgradi potrebnu infrastrukturu. Projekat se sastoji iz dve komponente: solarne elektrane i baterijski sistemi. Solarne elektrane biće ukupne instalisane snage 1.000 MWac (odnosno 1.200 MWdc).
Kako bi se obezbedila što veća ravnomernost proizvodnje električne energije, ukupna instalisana snaga mora biti raspoređena u pet ili više nezavisnih solarnih elektrana. Lokacije na kojima će se nalaziti solarne elektrane kao i broj i instalisanu snagu svake pojedinačne solarne elektrane predložiće strateški partner.
Kako bi se ostvarila veća proizvodnja električne energije, posebno u periodima dana kada je cena energije znatno veća od prosečne (jutarnji i popodnevni sati), solarni paneli treba da budu postavljeni na sistemima sa jednoosnim praćenjem kretanja sunca. Solarne elektrane, odnosno sistemi za jednoosno praćenje, treba da budu opremljeni softverom za optimalnu proizvodnju električne energije.
Srbijagas želi svoju gasnu centralu
Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kaže da to preduzeće planira da, zajedno sa Elektroprivredom Srbije ili nekim drugim partnerima, izgradi gasnu centralu.
„Sada razmišljamo o tome da možda zajedno sa EPS-om ili nekim drugim partnerima krenemo da gradimo i neku gasnu centralu. Treba da završimo proširenje Banatskog dvora, verovatno ga nećemo više proširivati samo na Banatski dvor nego na susedno ležište Čestereg, pa neće biti 750 miliona kubnih metara gasa već 1,5 milijardi„, rekao je Bajatović za Tanjug govoreći o novim projektima „Srbijagasa”.
Takođe, EPS, kao vlasnik ovih elektrana, treba da dobije odgovarajuću softversku platformu i stručno znanje za sprovođenje kvalitetne kratkoročne prognoze proizvodnje ovih elektrana.
Baterijski sistemi za skladištenje električne energije, ukupne instalisane snage od najmanje 200 MW i sposobnosti akumulacije najmanje 400 MWh električne energije, biće raspoređeni na jednoj ili više strateški važnih lokacija u okviru elektroenergetskog sistema Srbije. Lokacije na kojima će se nalaziti baterijski sistemi za skladištenje električne energije predložiće strateški partner. Baterijski sistemi treba da budu opremljeni odgovarajućim softverom, kojim će se optimizovati upotreba ovih postrojenja kroz pružanje sistemskih usluga i usluga balansiranja.
S obzirom na to da će EPS biti potpuni i jedini vlasnik projekta, svi izgrađeni proizvodni kapaciteti i pripadajuća infrastruktura, osim delova postrojenja za priključenje, koji prema propisima moraju biti predati u vlasništvo operatorima prenosnog ili distributivnog sistema, biće uključeni u proizvodni portfolio EPS, navodi se u odluci.
Sva proizvedena električna energija solarnih elektrana i usluge ostvarene baterijskim sistemima, biće integrisani u operativne planove EPS-a. Odluku o prestanku rada solarnih elektrana i baterijskih sistema, po okončanju njihovog ekonomskog životnog veka, doneće EPS.
Rok za realizaciju projekta je od četiri do pet godina, a u odluci stoji da je period na koji se ugovor zaključuje od šest do sedam godina. U cilju realizacije ovog projekta formirana je i Radna grupa, čiji je predsednik ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.
dnevnik.rs
