Bilo da ste vozač godinama, ili ste nedavno položili, sigurno ste se zapitali da li postoji nešto što nikako ne biste smeli da kažete saobraćajnom policajcu, ukoliko vas zaustavi, kao i zašto vam je, ukoliko vam se to već dogodilo, pored vozačke dozvole tražio i ličnu kartu. Istraživali smo o čemu je zapravo reč i u pomoć pozvali advokata.
Što se tiče komunikacije sa saobraćajnim policajcima, advokatica Mirjana Nestorović objašnjava za Telegraf.rs da, s obzirom da su u pitanju službena lica, dužni smo da im se kao građani obraćamo sa dužnim poštovanjem i uz uvažavanje koje i oni prema nama iskazuju, te da svakako, davanje i nuđenje mita ne dolazi u obzir.
– Dakle, u komunikaciji sa saobraćajnim policajcem je svakako prvenstveno zabranjeno upotrebljavanje uvredljivih reči i izraza. U protivnom, rizikujete da protiv vas bude pokrenut i vođen prekršajni postupak zbog vređanja službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 22 Zakona o javnom redu i miru te da u krajnjoj instanci budete sankcionisani novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara ili čak i kaznom zatvora od 30 do 60 dana. Ukoliko biste eventualno i pretili da ćete napasti službeno lice, možemo govoriti i o postojanju krivičnog dela Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti- navodi advokatica Nestorović i dodaje da se neretko u praksi susreće sa izvršiocima prekršaja od kojih većina bude kažnjena novčano i to, s obzirom da je u najvećem broju slučajeva reč o neosuđivanim licima, ista budu kažnjena novčanom kaznom i to najčešće uz primenu odredaba o ublažavanju kazne bude im izrečena novčana kazna ispod navedenog minimuma.
Još jedna enigma među vozačima jeste i ta zašto nam pored vozačke dozvole, saobraćajni policajci, a kada nas zaustave, uvek traže još i ličnu kartu. Advokatica kaže da je to nešto na šta oni, svakako, imaju pravo.
– Prevashodno, s obzirom na Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja, te na ovlašćenja koja su im ovim pravilnikom dodeljena, saobraćajni policajci vam prilikom zaustavljanja mogu tražiti ne samo ličnu kartu i vozačku dozvolu, već i neka druga dokumenta, na primer, dozvolu za probnu ili autonomnu vožnju, uverenje o ispravnosti prepravljenog vozila, tahografski listić i drugo, a sve u cilju provere podataka kroz evidencije, ali prevashodno i radi preduzimanja propisanih radnji i mera prema vozačima. Iako je i vozačka dozvola kao i lična karta dokument podoban za identifikaciju, on u najvećem broju slučajeva nije i dovoljan za preduzimanje svih radnji i izricanje mera ukoliko su iste neophodne, recimo u slučajevima oduzimanja predmeta koji je upotrebljen za izvršenje prekršaja o čemu učiniocu prekršaja izdaje potvrdu – objašnjava dalje advokatica Nestorović.
Pored ovih pitanja, vozače muči još jedno, a o kom još uvek čini se, ne postoji jasno objašnjenje i pravilo. Naime, vozači su uplašeni i pitaju se da li je istina da je moguća novčana kazna ukoliko se parkiraju na kolovozu, a da ne postoji više od tri metra odstojanja do druge strane kolovoza. Advokatica je objasnila o čemu se zapravo radi.
– U odnosu na nepropisno parkiranje, reč je o čestim saobraćajnim prekršajima, iako kazne za njih nisu nimalo blage. One su regulisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja i “uniformisane” su za svaku lokalnu sredinu, s obzirom da ih izriče saobraćajna policija, ali njihov iznos zavisi od tog gde je nepropisno parkirano vozilo zatečeno. Kreću se u rasponu od 5.000 za vozilo parkirano na trotoarima, do 25.000 dinara ako je vaše vozilo parkirano na pešačkom prelazu, tramvajskim šinama ili pak u žutoj traci – objašnjava Nestorovićeva i zaključuje kako se u praksi najčešće, kao što je to očekivano, izriču minimalne kazne od 5.000 dinara, uz napomenu da se i ta kazna kao i strože izrečene kazne mogu platiti u iznosu koji je niži za 50 odsto ukoliko ih vlasnik vozila plati u roku od 8 dana.
espreso/Telegraf/Silvija Jovanović
