Da li se sećate ankete od 2.000 odraslih ljudi koji su u braku ili u dugoj vezi, a koja je pokazala da je samo svaka četvrta osoba razgovarala o željama svog partnera ako bi taj partner razvio demenciju? To je uprkos tome što više od dve trećine navodi demenciju kao bolest koje se najviše plaše.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Grosman Univerziteta u Njujorku, predvođeni Džozefom Korešom, daju uznemirujuća predviđanja: očekuje se da će se broj odraslih sa dijagnozom demencije svake godine u Sjedinjenim Državama povećati na oko milion ljudi do 2060. godine. Ovo je skoro duplo povećanje u odnosu na trenutne podatke. U slučaju demencije, američka statistika odražava globalni trend.
Analizirajući više od 30 godina medicinskih podataka koji obuhvataju grupu od 15.043 ljudi starosti 55 i više godina koji nisu pokazivali simptome demencije na početku studije, naučnici su zaključili da je rizik od razvoja bolesti tokom života čak 42 odsto. Ono što je posebno alarmantno, jeste da se ovaj rizik značajno povećava s godinama.
Studija takođe otkriva razlike u riziku od demencije prema polu i genetici. Čini se da su žene izložene većem riziku, a posedovanje dve kopije gena APOE4 dodatno povećava verovatnoću razvoja bolesti. Autori studije upozoravaju da njihove procene mogu čak da budu niske. Istovremeno, ističu da je svest javnosti o riziku od demencije sve veća, što može da doprinese boljem oblikovanju zdravstvene politike.
Oni pozivaju na hitan razvoj strategija za promovisanje zdravih stilova života koji bi mogli da pomognu u smanjenju rizika od demencije, sa naglaskom na prilagođavanju preventivnih mera različitim starosnim grupama.
5 najčešćih simptoma demencije – razvijaju se određenim redosledom
Brza dijagnostika bolesti demencije je veliki izazov jer samo efikasna dijagnostika može da uspori njen razvoj. Posmatranje ponašanja i problema sa kojima se suočavamo mi ili naši najmiliji može da bude od pomoći. Pet simptoma se javlja kod većine pacijenata u ranim stadijumima demencije:
1. Gubitak pamćenja
Problem se javlja kada se epizode, čak i privremenog gubitka pamćenja, javljaju često i nemaju objašnjenje. Zaborav, koji ugrožava našu ili tuđu bezbednost, takođe predstavlja veliku zabrinutost, npr. kada izađemo iz kuće i ne znamo kako da se vratimo ili zašto smo otišli.
2. Konfuzija
Često, kada smo u situaciji da ne znamo šta je neko mislio ili na šta cilja, kažemo da smo zbunjeni. Ali dezorijentacija, koja je znak demencije, ide mnogo dalje. Radi se o gubitku svesti o sebi (sopstvenom identitetu) i/ili mestu ili vremenu, na primer gde se nalazimo, koji je dan u nedelji, mesecu ili godini.
3. Probemi sa spavanjem
Problemi sa spavanjem jedan je od najranijih simptoma. Poremećaji spavanja mogu da se dijagnostikuju posebnim pregledom. Vrlo često se ispostavi da osoba koja godinama ima problema sa uspavljivanjem boluje od Parkinsonove bolesti ili demencije sa Levijevim telima.
4. Halucinacije
Demencija takođe može da se manifestuje halucinacijama. To su poremećaji čula, najčešće vida ili sluha (iako mogu da utiču i na druga čula), koje karakteriše lažna percepcija stvarnosti.
5. Gubitak smisla za humor
Ovaj simptom je obično teško prepoznati jer je smisao za humor veoma individualna i subjektivna stvar. Ima ljudi koji ceo život “ne znaju da se šale”, a ima i onih za koje je humor sve. Ključ za dijagnostikovanje poremećaja u ovoj oblasti je upućivanje na stanje od pre nedelja, meseci ili godina. Ako osoba koja ranije nije imala problema sa prepoznavanjem i razumevanjem šale, danas ne odgovori na nju, to može da bude razlog za dalje posmatranje.
mondo.rs
