Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) organizovalo je od aprila do jula ove godine popis gnezda belih roda tokom kojeg je više od 200 ljudi obišlo gotovo svako naseljeno mesto u Srbiji i popisalo rekordnih 1.927 gnezda smeštenih najčešće na električnim stubovima. U 1.593 aktivnih (zauzetih) gnezda popisivači su izbrojali ukupno 4.374 mladunaca ovih dugonogih ptica koje su vesnik proleća i znamen novog života.
Ideja o popisu belih roda, usaglašenom na međunarodnom nivou, javila se davne 1934. godine. Od tada, popis se obavlja na svakih 10 godina, u preko 30 zemalja Evrope, Azije i Afrike, a koordinator je NABU (Naturschutzbund Deutschland), ornitološka organizacija iz Nemačke. Pre nego što se DZPPS pridružilo ovom popisu, bele rode su brojane u Srbiji, najpre samo u Vojvodini, počev od 1957. godine.
Bele rode (Ciconia ciconia) su u velikoj meri svoj život vezale za čoveka, pa svoja velika gnezda gotovo isključivo grade u naseljenim mestima. Lako su uočljive i prepoznatljive pa ih mogu popisivati i građani. Na osnovu praćenja populacije belih roda mogu se ustanoviti opšte stanje i promene u životnoj sredini što kasnije doprinosi efikasnijim naporima za očuvanje kako roda i njihovih staništa, tako i naše životne sredine.
Ove godine, zabeleženo je rekordnih 1.927 gnezda, od čega se 1.137 nalazi na teritoriji Vojvodine, a južno od Save i Dunava 790. Od ukupnog broja, aktivno je bilo 1.597 gnezda, a 202 su bila prazna. U 40 gnezda su primećene samo po jedna ili dve odrasle jedinke bez mladunaca, a za njih 88 se nije moglo potvrditi prisustvo mladunaca.
Ipak, najčešća scena jesu gnezda sa jednim ili oba roditelja koji stoje iznad grupe mladunaca čije glave samo vire. Ukupno je izbrojano 4378 mladunca! Međutim, kada su mladunci u pitanju, moraju se uzeti u obzir moguća stradanja usled ekstremnih vremenskih prilika. Iako roditelji kupaju mladunce vodom iz kljuna ili im prave zastor sopstvenim krilima i telom, gnezda roda su bez zaklona pa je jedan broj mladunaca stradao usled visokih temperatura, suše, jakih vetrova i grada.
– Potamišje je područje koje se izdvojilo po brojnosti belih roda i potvrdilo kakvi su im ekološki uslovi potrebni: blizina reka, kanala, plavnih područja i prostranih pašnjaka na kojima pronalaze dovoljno ribe, sitnih glodara, vodozemaca i insekata kojima se hrane. Najveća iznenađenja ovog popisa su sela Vražogrnci, Veliki Izvor i Grljan u opštini Zaječar, gde su izbrojana 64 gnezda. Svojevrsna senzacija je i selo Donje Međurovo u niškoj opštini Palilula koje je pre 10 godina imalo svega 5, a ovoga puta čak 25 aktivnih gnezda – izjavila je Kristina Milošević, ornitološkinja DZPPS-a i koordinatorka popisa.
Ipak, najviše gnezda, zabeleženo ja na teritoriji Grada Novog Sada – čak 49, od čega je 47 u koloniji belih roda na stubovima nezavršenog objekta u naselju Klisa. Po broju aktivnih gnezda slede Aradac (36), Čenta (34), Kovilj (36), Sakule (32), Perlez (31), Botoš (25), Uzdin (26), Donje Međurovo (25), Orlovat (22), Idvor (26). U banatskom Tarašu koji je 2015. sa 47 gnezda proglašen za Evropsko selo roda, zabeležen je pad brojnosti aktivnih gnezda pa ih je ove godine bilo 29, a uzroci tome se mogu tražiti u promeni okolnog staništa i stradanju roda od posledica strujnog udara (elektrokucije).
Kada su u pitanju objekti za izgradnju gnezda, u 1043 slučaja rode su odabrale električne stubove, a 220 gnezda je bilo na stubovima u namenski postavljenim platformama, tj. u bezbednim gnezdima. Na dimnjacima je zabeleženo 335 gnezda, na drugim delovima krova ih je bilo 133, na drveću 37 i još 159 na različitim objektima poput spomenika, trafo-stanica, visokonaponskih električnih stubova. Ovakvi podaci postaju još zanimljiviji kada se uporede sa starijima: na teritoriji Vojvodine 1979. od preko 1.500 gnezda, nijedno se nije nalazilo na električnom stubu, dok ih je čak 853 bilo izgrađeno na stogovima i balama slame. Ove godine nije zabeleženo nijedno gnezdo takvog tipa.
Tokom popisa, kroz razgovor sa meštanima, potvrđeno je da su bele rode najčešće pozitivno vrednovane ptice, da ako i ne donose sreću, raduju ljude u čijoj blizini žive. Mnogi posmatraju rode, beleže datum njihovog dolaska i odlaska, broj mladunaca, pružaju im pomoć u slučaju povrede ili im svojevoljno, udruženim snagama, prave i postavljaju platforme za gnežđenje.
Neka gnezda su se i izdvojila: jedno je na vrhu četinara gde ga i najblaži vetar poljulja, jedno je na zvoniku tik uz samo zvono. U Kovilju je, na presečenom hrastu, zabeleženo jedno od najstarijih gnezda na Balkanu čija se starost procenjuje na preko 100 godina. U Novom Slankamenu je privremeno obustavljeno rušenje objekta upravo zbog gnezda koje su tu nalazi godinama. Jedan par roda u Valjevu odlučio je da svoje gnezdo postavi na kranu koji se ne koristi duže vreme, a nakon nepunih mesec dana, još jedan par im se pridružio, napravio gnezdo i uspešno odnegovao mlade, na drugom kraju krana.
telegraf.rs
