sarajevski atentat

Gavrilo Princip rođen je 25. jula 1894. godine. Devetnaestogodišnji revolucionar i borac za slobodu povukao je oroz, koji je poslužio kao izgovor za početak Velikog rata. Za Sarajevski atentat osuđen je na kaznu od 20 godina tamnice u Terezinu. Umro je od tuberkuloze, u teškim zatvorskim uslovima, samo četiri godine kasnije. Prošlo je više od jednog veka, od kako je na Vidovdan 1918. godine, mladi Srbin iz Bosne promenio tok istorije. Hiljade stranica ispisane su u pokušaju da autori odgovore na pitanje: Ko je zaista bio Gavrilo Princip? Gavrilo, mladić anđeoskog imena, za svoj narod bio je i ostao borac za slobodu. Evropske sile trudile su se da delo devetnaestogodišnjeg učenika opišu kao teroristički napad, a da njegov lik svrstaju na sam vrh liste najvećih negativaca. Istina je da Princip nije bio terorista, njegova revolucija počela je i završila se hicem koji je usmrtio Franca Ferdinanda. Gavrilovo delovanje, bilo je usmereno na pojedinca. On nije imao nameru da trpe civili. Nije zamišljao brojne žrtve rata, glad, bolest i teško siromaštvo, koji su usledili. Gavrilo Princip rođen je u Obljaju, selu nadomak Bosanskog Grahova. Petar i Marija Princip imali su devetoro dece, od kojih je šest umrlo u ranom detinjstvu. Skromni uslovi života ostavili su trag i na Gavrila. Veruje se, da je probleme sa tuberkulozom prvi put imao još kao dete. Sarajevo Princip je bio dobar đak, zbog čega je dalje školovanje nastavio u Sarajevu, gde je pohađao Trgovačku školu, a posle i gimnaziju. Tokom svog obrazovanja proširio je svoje vidike, a veliki grad u njemu je probudilo političku znatiželju. Pristupio je jednoj od omladinskih organizacija u sastavu Mlade Bosne, grupe čiji su se članovi zalagali za oslobođenje Bosne i Hercegovine od austro-ugarske vlasti. Gavrilo se među vršnjacima istakao na studentskim protestima 1912. godine kada je kao jedan od nekolicine Srba podržao bunt hrvatske omladine, koja je bila ogorčena mađarskim nasiljem u Hrvatskoj. Već prve večeri protesta, Princip je svoj nemirni mladalački duh platio povredama koje je zadobio u sukobima sa organima reda. Garderoba koju je nosio tog dana bila je poderana od policijske sablje. To veče zapalilo je u njemu večnu vatru otpora, inat i želju za pravdom. Već narednog dana, Gavrilo se aktivirao u nameri da okupi što veći broj Srba koji bi dali doprinos borbi svojih hrvatskih kolega. Zbog svojih političkih delovanja, Princip je isključen iz šestog razreda gimnazije Beograd Iste godine Gavrilo dolazi u Beograd u nameri da nastavi školovanje. U srpskoj prestonici upoznaje istomišljenike sa kojim, neretko za stolovima beogradskih kafana, priželjkuje i planira ujedinjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom. Krajem godine počeli su balkanski ratovi, a Gavrilo se prijavio u Narodnu odbranu kao dobrovoljac. Otputovao je na obuku u kamp nadomak Vranja. Prema svedočenjima meštana, među mladobosancima koji su tu bili stacionirani bilo je Srba, Hrvata i muslimana. Zbog lošeg zdravlja njegovo ratno iskustvo počelo je i završilo se na jugu Srbije. Princip nikada nije zagazio vojničkom čizmom preko granice. Kada su čuli da prestolonaslednik i nadvojvoda Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo, Gavrilo Princip, Trfko Grabež i Nedeljko Čabrinović započeli su pripreme za Vidovdanski atentat. Oružje za tu priliku, pribavili su od Voje Tankosića, srpskog oficira poreklom iz Bosne i osnivača tajnog pokreta "Ujedinjenje ili smrt", odnosno Crne ruke. Gavrilo Princip Vidovdan Po dolasku u Sarajevo, trojica mladobosanaca pridružili su se ostalim učesnicima zavere Muhamedu Mehmedbašiću, Danilu Iliću, Vasi Čubriloviću, Cvijetku Popoviću, Mišku Jovanoviću i Veljku Čubriloviću. U subotu, 28. jula 1914. godine, Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija stigli su vozom. Na peronu ih je čekao Oskar Poćorek, austro-ugarski guverner provincije Bosne i Hercegovine. U prvom automobilu vozili su se Fehrim Čurčić, gradonačelnik Sarajeva i dr Gerde, načelnik policije. Ferdinand, Sofija i Poćorek bili su u drugom vozilu. Zaverenici su čekali duž rute, organizovani tako da jedan od njih uspešno izvrši atentat. Kola Franca Ferdinanda prvo su prošla pored Muhameda Mehmedbašića, koji prema sopstvenim rečima, nije mogao da puca zbog policajca koji mu se našao u blizini. Zatim se automobil uputio ka delu rute na kom je čekao Čabrinović. U 10.15 Nedeljko Čabrinović bacio je bombu na vozilo nadvojvode. Međutim, naprava je eksplodirala tek ispod točkova narednog automobila, ranjavajući putnike i nekoliko posmatrača. Čabrinović je uhapšen na licu mesta. Delovalo je da je sva prilika za atentat propuštena. Nakon svečanosti i sastanka, četvorotočkaš koji je prevozio Ferdinanda i Sofiju uputio se ka železničkoj stanici, kada je nadvojvoda neplanirano naredio da, na kratko, posete sarajevsku bolnicu u kojoj su bili zbrinuti povređeni u eksploziji Čabrinovićeve bombe. Usledio je niz filmskih, a sudbonosnih slučajnosti. Od Ferdinandove odluke da promeni rutu, preko vozačevog nepoznavanja gradskih ulica, sve je vodilo do kobnog susreta sa Principom. Automobil nadvojvode lutao je sarajevskom kaldrmom, kada se naglo zaustavio ispred ugostiteljske radnje u kojoj je sedeo mladobosanac. Videvši Ferdinanda, Gavrilo je izleteo napolje, zgrabio svoj pištolj i ispalio dva hica. Prvi metak pogodio je Sofiju, drugi Franca Ferdinanda. Nadvojvoda je zabacio glavu, beživotno zavaljen u svom sedištu. Stražari su istrčali iz vozila i savladali mladića. Na stolu poslastičarnice, ostao je pojeden do pola, najvažniji sendvič u istoriji. Krvava uniforma Franca Ferdinanda Uskoro je počelo mučno batinjanje i ispitivanje zarobljenika. Nedeljko Čabrinović i Gavrilo Princip navodno su progutali kapsule cijanida, u nameri da sebi oduzmu živote. Iz nepoznatih razloga kapsule nisu delovale. Dvojica mladića muški su izdržali surovu torturu policajaca, ne odavši imena ostalih učesnika zavere. Nisu poznate okolnosti koje su dovele do slučajnog hapšenja Danila Ilića, ali ostalo je zapisao da je upravo on dao podatke potrebne za hapšenje ostalih konspiranata. Svi učesnici zavere, osim Mehmedbašića uhapšeni su, osuđeni na godine tamničenja ili na smrtne kazne. Austrougarski tužioci trudili su se da delovanje ove grupe dovedu u direktnu vezu sa srpskim vlastima, što su optuženi srčano negirali. Princip je govorio o njihovim političkim stavovima, borbi i ličnim razlozima za otpor. Danilo Ilić tada je izjavio da je apsurdno tražiti vezu koja ne postoji. Kako je sam govorio, da je zvanična Srbija znala za bombe i drugo oružje koje su pribavili, sigurno ne bi sedela skrštenih ruku. Suđenje učesnicima atentata na Franca Ferdinanda - ISTORIJSKI ARHIV SARAJEVA Terezin Gavrilo Princip imao je samo 19 godina kada je povukao oroz. U očima zakona bio je maloletnik. Svi učesnici atentata, mlađi od 21 godine bili su osuđeni na po dve decenije zatvora. Oni stariji, borbu za slobodu platili su životom. Gavrilo je, pod jakom stražom, doveden u Terezin 2. decembra 1914. godine. Njegova ćelija bila je samnica. "Predlažem da me zakucate za krst i živog spalite. Moje telo koje gori će biti baklja koja će da osvetli put mojim ljudima do slobode." Prema svedočenjima zatvorskog lekara Ota Egerta, primio je Principa na hitan pregled 1916. godine. Doveden je u okovima, izmučen, neuhranjen i teško bolestan. Tuberkuloza, sa kojom se borio u ranom detinjstvu vratila se po njega. Gavrilu je bila potrebna momentalna operacija. Tuberkuloza je zahvatila kosti desne ruke i limfne žlezde na levoj strani vrata. Posle intervencije, Princip je ostao u bolničkoj samnici. Borbu za život izgubio je dve godine kasnije, 28. aprila 1918., samo nekoliko meseci pre kraja Prvog svetskog rata. Imao je 23 godine. Telo Gavrila Principa prebačeno je u Sarajevo tri godine nakon okončanja rata. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici u kojoj počivaju i njegovi saborci iz Mlade Bosne. Spomen ploča Gavrilu Principu postavljena je 1930. godine na zidu poslastičarnice ispred koje je pucao. Već tada, Srbi su pričali sa velikim poštovanjem o Principu, poredeći mladog revolucionara sa Milošem Obilićem. Ploča je uklonjena dolaskom nemačkih okupatora i uspostavljanjem Nezavisne Države Hrvatske. Tri dana nakon kapitulacije Jugoslavije, Adolf Hitler slavio je svoj 52. rođendan. Poklon fireru bio je jedini ratni trofej iz razorene i raskomadane Jugoslavije, spomen ploča Gavrilu Principu. Nikolu Principa, mlađeg brata Gavrila, uhapsile su i ubile hrvatske ustaše 1941. godine. Gavrilov bratanac, Slobodan Princip Seljo postao je partizansi komadant. S.K.

JEO JE SENDVIČ KADA JE UGLEDAO FERDINANDA! Na današnji dan rođen je GAVRILO PRINCIP: Borca za slobodu poredili su sa MILOŠEM OBILIĆEM, a njegova spomen ploča poklonjena je HITLERU za rođendan!

Srpski dokumentarac u prvoj nedelji emitovanja na Netfliksu, uvršten među 10 najgledanijih filmova

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas:

JEO JE SENDVIČ KADA JE UGLEDAO FERDINANDA! Na današnji dan rođen je GAVRILO PRINCIP: Borca za slobodu poredili su sa MILOŠEM OBILIĆEM, a njegova spomen ploča poklonjena je HITLERU za rođendan!

Srpski dokumentarac u prvoj nedelji emitovanja na Netfliksu, uvršten među 10 najgledanijih filmova

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu! Kontaktirajte nas:

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas: