velikan | NS Uživo

Naučnik svetskog glasa, veliki srpski fizičar, elektrotehničar i pronalazač Mihajlo Pupin, umro je na današnji dan 1935. godine u Njujorku. Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine u selu Idvor u Banatu. Imao je četvoro braća i pet sestara. Po odlasku u Ameriku, dodao je svom prezimenu i reč „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, a potom u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, odličnog uspeha. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima (“Pupinovi kalemovi”) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu “Immigrant to Inventor”, na srpski prevedenu pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka”, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Pored velikog doprinosa u razvoju telekomunikacija, za mnoge je nepoznato da je Pupin bio jedan od dvanaestorice članova Agencije za aeronautiku, koja je kasnije prerasla u Nacionalnu upravu za aeronautiku i svemir (Nasa). Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.” Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, pomagao je brojne patriotske akcije, humana društva, u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi tokom prvog svetskog rata i prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. nsuzivo.rs

Velikan srpske nauke preminuo na današnji dan, a za sobom ostavio važne ŽIVOTNE LEKCIJE

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas:

Velikan srpske nauke preminuo na današnji dan, a za sobom ostavio važne ŽIVOTNE LEKCIJE

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu! Kontaktirajte nas:

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas: