Koliko je ljudi oko nas koji nemaju krov nad glavom, redovne obroke i zaštitu od hladnoće i spas traže u prihvatilištima i prenoćištima. Njihov broj često premašuje kapacitete ovih ustanova pa sklonište pronalaze u napuštenim šupama, barakama, prikolicama i vagonima.
Ne znamo koliko ih ima u Srbiji jer ne postoji jedinstven registar. Prema popisu iz 2011. godine koje je sproveo Republički zavod za statistiku na teritoriji Vojvodine nalazi se 160 registrovanih beskućnika. Koliko ova brojka oslikava realno stanje na ulicama ostaje na nama samima da procenimo.
U Novom Sadu im pomažu Gerontološki centar Novi Sad i organizacije građana među kojima su Grupa B1, Ruka za Druga, Patrija, kao i privredne organizacije Color Media Group, Francuske tajne, Minakva, Mesna zajednica Dunav, Crveni krst i naši sugrađani.
Iz Svratišta za beskućnike navode primer devojke Jelene koja je ove nedelje donirala 11 pari nove zimske obuće i tople čarape za korisnike Svratišta, dodaju da im u toku zime broj korisnika značajno poraste nego u letnjim mesecima, i da su njihove potrebe daleko složnije.
– Svaka pomoć građana i organizacija je dobrodošla, oni mogu donirati garderobu, hranu, obuću sredstva za ličnu higijenu, konzerviranu hranu i napitke. Korisnicima Svratišta bi bilo veoma značajno da dobiju priliku za radno angažovanje u skldu sa njihovim mogućnostima – rekli su za naš portal iz Svratišta.
U Svratišt korisnici dolaze na ličnu inicijativu, na inicijativu Centra za socijalni rad, dojavom građana, intervencijom zdravstvene ustanove i intervencijom policije.
Beskućnici pomoć mogu potražiti i u Prenoćištu koje je počelo sa radom 1. novembra i biće otvoreno do 1. maja iduće godine, svakog dana od 19 časova u Ulici Zmaja Ognjena Vuka 13, gde su smešteni muškarci, i u Temerinskoj 6 gde su žene.
Da li ste se ikada zapitali kako neko završi na ulici bez krova nad glavom?
– Beskućnika je najviše u gradovima, gde je najlakše ispasti iz sistema, i to posebno u metropolama. Iako se čini nemogućim iz udobnosti sopstvenog doma u takvim sistemima veoma je lako ostati na ulici. Različiti su razlozi zbog kojih ljudi postaju beskućnici, od dugova, kredita, ostajanja bez posla do bežanja od kuće zbog zlostavljanja u porodici i generalno loših početnih životnih uslova – rekla je za naš portal sociolog Kristina Pejković.
Dodaje da je upravo ova kategorija stanovnika marginalizovana na svim nivoima.
– Veoma je važno smisliti način kako ih uključiti u društvenu zajednicu. Svakodnevno možemo videti situaciju kako leže na podu, možda čak i mrtvi, a da niko na to ne obrati pažnju – navodi Kristina.
Važno je napomenuti da beskućnici, ukoliko se registruju, imaju pravo na jednokratnu pomoć, interventnu pomoć, obrok u narodnim kuhinjama i pravo na participaciju u ustanovama socijalne zaštite.
Zauzeti ličnim problemima, često zažmurimo na tuđu nesreću i ignorišemo beskućnike koje srećemo, ukoliko ste u mogućnosti pružite im pomoć.
Autor: Mirjana Mažić
Čim zahladni u UC u detoksikacionoj ambulanti