Svet iz mašte Dž. R. R. Tolkina zaokuplja maštu generacija ljudi i pedeset godina nakon smrti legendarnog pisca. Njegove knjige “Gospodar prstenova” i “Hobit” spadaju među najprodavanije svih vremena, a ekranizacije tih romana u najgledanije filmove.
Zato su očekivanja od nove serije “Gospodar prstenova: Prstenovi moći” u produkciji Amazon Prime ogromna, naročito ako imamo u vidu da je najavljena kao najskuplja u istoriji.
Njeni tvorci – Dž. D. Pejn i Patrik Mekejn – znali su da se Tolkinov svet proteže na mnogo dužu istoriju čije takozvano Drugo doba, ni pisac nije obradio u nekoj od objavljenih knjiga.
Međutim, iza sebe je ostavio izobilje spisa, između ostalog i o Drugom dobu, u kom se odvijaju mnogi događaji presudni za eru iz “Gospodara prstenova” i “Hobita”, a autorska prava na priče iz tih rukopisa Amazon je otkupio za impresivnih 250 mil USD.
Iz onoga što znamo o Tolkinu i još nepotpunih najava nove serije, možemo da zaključimo mnogo toga o onome što ćemo imati priliku da gledamo od 2. septembra na Amazon Prime.
Vilenjaci u središtu pažnje
Ljubitelji “Silmariliona” znaju da su vilenjaci proveli gotovo celo Prvo doba u beskrajnom ratu protiv Morgota, drevnog bogolikog stvorenja, koje je izazvalo sve zlo u Srednjoj zemlji.
Ako je Sauron Belzebub, Morgot je Satana, koji seje mržnju širom sveta.
Vilenjaci su uspeli da ga pobede i proteraju u bezdan izvan prostora i vremena, ali je bitka bila tako teška da je potpuno preoblikovala teren srednje zemlje.
Drugo doba počinje pokušajima vilenjaka da izgrade svet posle uništenja. Neki su napustili Srednju zemlju i otišli na zapad u Valinor, svetu zemlju anđeoskih Valara, dok su drugi, poput Galadrijele i Elronda, koje znamo i iz “Gospodara”, ostali.
Za dešavanja u novoj seriji izuzetno je važan lik kralja Gil-galada (Bendžamin Voker) poslednjeg uzvišenog kralja Noldora, koji je vladao Lindonom, kao i Kelebrimbor (Čarls Edvards), vladar Ergiona, podno Maglenih planina.
Kelebrimbor, inače potomak najboljeg kovača Fejnora, tvorca Silmarila, na nagovor naizgled dobronamernog stranca Anatara, zajedno sa Gil-galadom kuje prstenove moći, ali se ispostavlja da je njihov novi “prijatelj” zapravo zli Sauron.
Pored tih događaja, “Prstenovi moći” trebalo bi da ožive i neka poznata lica iz “Gospodara prstenova”, između ostalog i legendarnu Galadrijelu, jednu od najstarijih ličnosti iz Tolkinovog sveta, koju u novoj seriji tumači Morfid Klark.
Takođe, videćemo Elronda (Robert Aramajo), mnogo pre nego što će postati mudri vladar, koji kao poluvilenjak ima priliku da bira da li će ostati besmrtan ili odabrati put smrtnih ljudi.
Na posletku se opredeljuje za besmrtnost, dok njegov brat Elros bira ljudski život i osniva kraljevstvo Numenor.
“Vladari zapada”
I u vreme kada počinju “Prstenovi moći”, Elrond ima oko 1.000 godina, dok je njegov brat odavno mrtav.
Kraljevstvo koje je osnovao na jednom ostrvu bilo je nagrada ljudima od moćnih Valara, jer su stali na njihovu stranu u borbi protiv Morgota. Zahvaljujući tome Numenor je procvetao u pravi hram kulture i nauke, koji su sa vilenjacima bili u prijateljskim odnosima.
Zahvaljujući Elrosovoj krvi u venama, kraljevi Numenora živeli su duže od običnih ljudi, ali su ipak bili smrtni, a s vremeneom su se i iskvarili.
Počeli su da sebe nazivaju “Vladarima zapada”, što je bila titula koja je pripadala Valarima i upuštaju u ogorčene borbe za presto, o kojima ćemo takođe gledati u “Prstenovima moći”.
Trebalo bi da upoznamo i Aragornovog pretka Isildura (Maksim Boldri), veštog mornara koji je još daleko od sudbonosne bitke sa Sauronom.
Patuljci i njihove žene
U “Prstenovima moći” pratićemo i zlatno doba kraljevstva patuljaka. Mnogo godina pre nego što je Balrog napravio haos u rudnicima Morije, princ Durin IV (Ovejn Artur) poslednji je koji deli ime sa legendarnim osnivačem Durinom Besmrtnim.
Njegov temperament kroti princeza Disa, (Sofija Nomvet), prva žena među patuljcima koja je ikada ekranizovana u nekoj od Tolkinovih adaptacija.
Tolkin je pisao da su brakovi među patuljcima retki, jer ne žele sve žene da se udaju. Ali u novoj seriji upoznaćemo novu stranu Tolkinovih patuljaka.
Plemena harfuta
Jedna od najinteresantnijih stvari, kada je reč o “Prstenovima moći”, je da se u toj seriji neće pojavljivati hobiti, nego njihovi preci.
Tolkin ih u svojim spisima o Drugom dobu tek povremeno pominje, a kao i njihovi potomci, niskog su rasta, dobrodušni, kovrdžave kose i takođe idu bosonogi.
U seriji će ih igrati Markela Kavena, Leni Henri, Megan Ričards i drugi, a kako će se uklapati u događaje Drugog doba, videćemo od 2. septembra u prvih osam epizoda najskuplje serije ikada snimljene.
ekapija.rs/nsuzivo.rs
