Bez obzira na pozitivne promene javnosti i stranaka o članstvu, kao i na dosadašnje blisko partnerstvo, na eventualno učlanjenje najviše bi mogao da utiče razvoj situacije u Ukrajini.
Ako je Rusija ratom u Ukrajini htela da otera NATO dalje od svojih granica, poslednje informacije ukazuju na to da je postignuto suprotno, budući da bi Švedska i Finska mogle da odustanu od vojne neutralnosti i postanu članice Severnoatlantskog saveza. Tu vest, koju je objavio britanski Tajms pozivajući se na neimenovane izvore, u Moskvi su dočekali pretećim tonom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da proširenje neće dovesti do veće bezbednosti u Evropi i da je NATO oruđe usmereno ka konfrontaciji. Govoreći o mogućnosti širenja saveza, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije je zapretila vojnim i političkim posledicama.
-Finska i Švedska ne bi trebalo da zasnivaju svoju bezbednost narušavajući bezbednost drugih država i njihov ulazak u NATO imaće štetne posledice i snosiće vojne i političke konsekvence-kazala je Zaharova.
Rusija je i pre početka vojne operacije u Ukrajini tražila bezbednosne garancije od NATO-a, želeći da se osigura od daljeg širenja alijanse na istok, dok je sada jedan od uslova Moskve za prekid rata da se Ukrajina obaveže na vojnu neutralnost, što znači da odustane od namere da postane članica saveza.
Iako su i Švedska i Finska jednom nogom već u NATO-u, s obzirom na memorandum o razumevanju iz 2014. godine, po kojem su se obavezale na logističku podršku trupama alijanse na svojoj teritoriji i u tranzitu, u slučaju vežbe ili realne krize, početak rata u Ukrajini promenio je njihov stav o članstvu.
U prilog učlanjenju ide i raspoloženje finske javnosti. Istraživanje sprovedeno prvog dana rata u Ukrajini je pokazalo da je za članstvo u NATO-u 53 odsto anketiranih što je veliki rast u odnosu na 19 odsto iz 2017. godine. Rekordna podrška zabeležena ja polovinom marta, kada se za učlanjenje izjasnilo 62 odsto anketiranih Finaca. Promene u raspoloženju javnog mnjenja pratile su i političke partije. Ranije su samo dve od deset parlamentarnih stranaka otvoreno zastupale članstvo u NATO-u, dok im se posle ruskog napada na Ukrajinu pridružilo još nekoliko njih.
Slično je i u Švedskoj gde je procenat opredeljenih za članstvo porastao za devet odsto od januara do početka marta ove godine iako u ovoj zemlji postoje oštre podele u vezi sa NATO-om. I vladajuća Socijaldemokratska partija koja se tradicionalno protivi učlanjenju, najavila je da će u svetlu poslednjih dešavanja preispitati svoj stav.
Švedska bi najkasnije do sredine leta mogla da postane punopravna članica NATO-a
Švedska će u junu predati zahtev za članstvo u toj vojnoj alijansi, javljaju švedski mediji.
Putin: Sprovešćemo sve akcije
-Moramo da sprovedemo sve projekte na Arktiku, uprkos uticaju sankcija. U ovom regionu su koncentrisane sve oblasti bezbednosti zemlje. Severnu isporuku takođe treba organizovati bez kvarova – snabdevanje svim potrebnim robama udaljenim regionima”, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.
politika.rs/nsuzivo.rs
