Foto: pixabay.com

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija se nalazi na 26. mestu u svetu, a Vojvodina je već decenijama na vodećem mestu. Gotovo polovina suicida na području Srbije se dogodi u našoj pokrajini. 

Samoubistvo se dešava širom sveta, pogađajući pojedince svih nacija, kultura, religija, polova i klasa. Možda iznenađujuće, mnoge države sa najviše problema u svetu imaju relativno niske stope samoubistava.

Do samoubistva se ne dolazi “preko noći”, već postoje individualni i sistemski indikatori da je neko nemoćan, ljut na ceo svet i na život zbog čega je rešio autodestrukcijom da reši problem. I najsrećnijim i najbogatijim ljudima, na filozofskom nivou, ponekad padne na pamet da se ubiju, ali kada ta razmišljanja dobiju veliku emotivnu snagu i počnu osobu danima da opsedaju (prisilna misao) i kada čovek počne da se priprema da izvrši taj čin, onda je neophodna stručna pomoć da bi se izbegao fatalan ishod.

“Gotovo četvrtina svih suicida danas se dešava kod adolescenata do 25-te godine i to je vodeći uzrok prevremene smrti kod mladih”

–  U poslednjih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60 odsto. Prema podacima SZO godišnje u svetu oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo ili svakih 40 sekundi 1 smrt. Stopa suicida je 16 na 100 000 stanovnika. Ne tako davne 1950. godine u svetu je 60% suicida zabeleženo kod osoba starijih od 45 godina. U 2000. godini u svetu je 55% suicida zabeleženo kod osoba mlađih od 45 godina – piše Zavod za zaštitu zdravlja Subotice.

Ukoliko vas ili nekog iz vašeg okruženja muče misli o samoubistvu dostupna je SOS linija centra Srce. Njih možete kontaktirati na broj 0800 300 303 svakog dana od 14 do 23 časa.

Kako utiče aktuelna epidemijska situacija i promene u društva na građane pitali smo sociologa Kristinu Pejković.

– Ako je tačno da je tokom 2020. godine povećan broj samoubistava, to se moglo i očekivati s obzirom na okolnosti. Pored biološkog faktora i povećane prirodne sklonosti pojedinaca ka destruktivnom ponašanju i samoubistvu, tome doprinose i faktori okruženja. Oni se odnose na društvenu uključenost i ljudsku potrebu za društvenim dešavanjima i kontaktima kojih je prethodne godine bilo manje ili ih nije bilo uopšte. Dakle čovek jeste “društvena životinja”. Naravno, ljudi su održali onlajn kontakte i događaje, ali ovakvi odnosi ne zadovoljavaju biološke potrebe i lučenje određenih hormona kao fizičko prisustvo. Ili, još uvek nismo dovoljno adaptirani na njih. Pored tih društvenih faktora, postoje drugi koji bi potencionalno mogli doprineti povećanom broju samoubistava, poput smanjenog kretanja i brojnih problema poput ostanka bez posla, smrti bliske osobe, hroničnog straha i različitih situacija koje dovode do beznađa.

Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti.

Autor: Mirjana Mažić

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments