Dunav nije samo stanište velikog broja biljaka i životinja već i svedok mnogih istorijskih događaja
Dunav je druga najduža reka u Evropi, odmah posle Volge, i jedna od retkih koja protiče kroz deset zemalja i spaja različite kulture i pejzaže.
Malo će se ljudi setiti da je danas dan posvećen ovoj 2.857 kilometara dugačkoj reci koja dobrim delom protiče i kroz našu zemlju.
Međutim, Dunav nije samo stanište velikog broja biljaka i životinja već i svedok mnogih istorijskih događaja. Mnogo puta u istoriji bio je pogranično područje i trgovačka trasa, ali i inspiracija za mnoga velika umetnička dela koja već decenijama ne gube na popularnosti.
Verovatno zbog svoje veličine ova reka je često bila i razlog mnogih misterioznih priča koje su se ispredale oko nje.
Dunavske vile
Postoji deo Beograda koji se zove Viline vode i upravo se za njega vezuje legenda o dunavskim vilama, koje su navodno tu najviše boravile.
Ovaj predeo je bio pun bara a na padinama ka današnjoj Karaburmi i Bogosloviji su bile bašte dok su se od Bulevara despota Stefana prema reci spuštali potoci sa Zvezdare. Stanovništvo je verovalo da su se kada poraste vodostaj tu skupljale vile rusalke, nazvane po potocima (nekada su ih zvali ruslo).
Čak postoji priča da su lokalci mogli da čuju zvuk trube kojim ih vilinska kraljica dozivala da se okupe. Ali narod je, ustvari, verovao da su ove vile otelotvorenje devojaka koje su se utopile ili koje su umrle nasilnom smrću.
Vodeni duhovi
Uz vile nekako idu u duhovi, pa ova mitološka bića nisu obišla ni Dunav u Beogradu.
Legenda kaže da je dunavski vodeni duh bio dugobradi patuljak velikog nosa, hodao na kozjim nogama a imao je rog i kozje uši.
Navodno je nosio i fes, a pričalo se da u Dunavu živi 99 ovih stvorenja dok ime je stoti starešina. On je imao bubanj i bič kojima je pozivao sledbenike i uterivao disciplinu.
Ali je, isto tako, davio ljude. Ako vas neko pozove po imenu dok ste pored Dunava, ako je verovatni legendi, najbolje da se ne odazivate jer možda je baš vodeni duh u pitanju i narediće vam da uđete u vodu.
A tamo će vezati noge lancem i odvući na dno.
Kemza
Predanje kaže da kemza ima telo velike zmije, buljave oči, ogromnu glavu sa rogovima a na telu debeli sloj mahovine. I tako se maskira dok vreba žrtvu.
Pričalo se da ona hvata neoprezne Beograđane, navlači ih u virove gde ih utapa repom.
Dunavski kitovi
Ne, nisu somovi nego pravi kitovi! Kako kaže legenda, teški više od tone! Naravno, nisu bili baš tako veliki ali se ipak radilo o krupnim morunama došlim iz Crnog mora, koje su dolazile tu da se mreste. Najveća je uhvaćena u blizini Zemuna i imala je oko 700 kilograma. Tako da nije bila baš kit, ali nije bila ni daleko.
Tuneli ispod Dunava
Ispod Beograda se nalazi jedan splet tunela i skladišta, pa i dan danas postoji legenda da postoje tuneli koji se protežu ispod Dunava i povezuju stari i novi Beograd.
Ali niko nikada nije otkrio tunel koji direktno prolazi ispod Dunava ili se završava na jednoj obali, a nastavlja na susednoj.
Sve u svemu, legende o tunelima su toliko ušle među narod da ćete kad god se u nekoj od kafana povede priča o tome, čuti desetine novih teorija gde se oni prostiru i kako se u njih ulazi ali i zašto nikada nisu istraženi.
(24 Sedam)
Ja sam sinoc uhvatio jednu od sezdesetak ali pored Dunava
Sve je moguće. Legende postoje od davnina.
Za ovu pecarošku priču, blok.