Danas je Sveti Nikola: Najmasovnija srpska slava

       

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu, a ova slava spada u slavu s najvećim brojem svećara u Srbiji. U nastavku otkrijte koji su to narodni običaji koji se poštuju na ovaj dan.

Sveti Nikola zaštitnik je dece, moreplovaca, ribara i putnika, a proslavlja se 19. decembra, na dan kada je preminuo 343. godine. Međutim, usled turskih osvanja, mošti su iz saborne crkve u Miri, premeštene u Bari u Italiju, 22. maja, te se na ovaj dan proslavlja i mala slava, odnosno preslava, a u narodu naziva se Mali Sveti Nikola, Letnji Sveti Nikola ili pak Nikolice.

Posvećeno mu je 300 crkava, a Sveti Nikola je još za života važio za sveca koji je pomagao onima u nevolji.

Običaji za Svetog Nikolu

Početkom 20. veka, u Srbiji ustalio se običaj da se na Nikoljdan, deci u očišćene cipele, stavljaju pokloni. Verovalo se da ih Sveti Nikola daruje, pošto su bili dobri cele godine. S druge strane, nevaljaloj deci u cipele stavljale su se lukovice. Iz ovoga je, prema nekim autorima, proistekao i lik Božić Bate, odnosno Deda Mraza.

U Vojvodini, do Drugog svetskog rata, ulicama je na Nikoljdan išao maskirani čovek, obučen u bundaš, sa šubarom na glavi i štapom u ruci. Ulazio je u kuće i darivao decu slatkišima i voćem.

Narodno verovanje je takođe da na dan Svetog Nikole, nerotkinje treba da se mole svetitelju, a na ovaj dan, ne valja obavljati nikakve “ženske” poslove, kao što su čišćenje kuće ili šivenje.

Iako je u poslednje vreme, Sveti Nikola i posna i mrsna slava, uglavnom se, budući da je u vreme božićnog posla, danas na trpezi pronalaze riba i ostala posna jela.

 

Komentari: