Postoje kuće, čiji bi zidovi vrištali od straha kada bi samo mogli. Kada neka kuća postane mesto zločina, u ovom slučaju ubistva, ne prođe mnogo pre nego se pojave lovci na suvenire poznatih ubica. Takođe, stručnjaci za paranormalno obožavaju da posećuju takva mesta, u nadi da će pronaći dokaz da duhovi postoje.
Međutim, postoje kuće čiji su ukućani ili provalnici počinili tako strašne zločine, da je zajednica poželela da uništi svaki dokaz nemilih događaja. Predstavljamo Vam takve objekte.
Kuća Freda i Rouz Vest
Ovaj par ušao je u istoriju kao najstrašniji duo serijskih ubica u Engleskoj. U svojoj kući Fred i Rous ubili su najmanje deset devojaka u period od 1971. do 1987. godine. Mesta na kojima su to radili bila su podrum kuće i dvorište. Neretko, par je pretio svojoj deci da će proći kao nesretne devojke, ako ikada budu pričala šta su videla u svom domu.
Fred Vest oduzeo je sebi život u zatvoru, pošto njegova žena nije odgovorila ni na jedno njegovo pismo. Rouz je ispočetka negirala svoje učešće u zločinima.
Dve decenije kasnije, lokalne vlasti preuzele se vlasništvo nad kućom Vestovih. Odlukom grada, kuća je srušena a plac pretvoren u javnu površinu namenjenu pešacima.
Stan Džefrija Dahmera
Kada je policija stigla u stan u stambenoj zgradi u Milvokiju, nije ni sumnjala kakav će horor zateći. Dahmerov nadimak bio je “Kanibal iz Milvokija”. Ovaj monstrum lišio je života 17 muškaraca i dečaka. Ubistva je počinio u periodu os 1978. do 1991. godine. Policija je u stanu kanibala pronašla sedam lobanja, ljudsku glavu i dva ljudska srca u frižideru.
Stanari zgrade su ubrzo nakon hapšenja Džefrija Dahmera, tražili da se zgrada sruši. Jedan od komšija serijskog ubice, izjavio je da njihova svakodnevica sada izgleda kao da žive u zoološkom vrtu. Svakog dana, desetine ljudi obilazi zgradu i sprat na kom se nalazi stan “Kanibala iz Milvokija.”
1992. godine zgrada je sravnjena sa zemljom, a parcela je i danas prazna i napuštena.
Kuća Ariela Kastra
Ariel Kastro kidnapovao je tri devojke u rasponu od dve godine (2002.-2004). Njegove žrtve imale su 14, 16 i 20 godina. Kastro ih je držao zarobljene u svojoj kući u Klivlendu. Devojke su odrasle u žene, pošto su sa svojim otmičarem provele celu deceniju maltretiranja. Kastrove žrtve dane su provodile zatvorene u potpunom mraku. Otmičar je jednoj od devojaka napravio dete, ćerku koja je rođena u malom bazenu na naduvavanje.
2013. godine jedna od hrabrih devojaka, uspela je da pobegne od Ariela Kastra. Ona je istrčala na ulicu iz u vrisku molila komšije da pozovu policiju i da joj pomognu.
Kastro je uhapšen i osuđen. Otmičar i silovatelj obesio se u svojoj ćeliji, upotrebivši posteljinu. Kuća u kojoj je proveo čitavih deset godina maltretirajući svoje žrtve, uništena je za nešto više od sat vremena. Komšiluk je rušenje ove kuće strane ispratio uz aplauz i veselje.
Kuća porodice Petit
Dr Vilijam Petit, njegova supruga Dženifer, sedamnaestogodišnja ćerka Hejli i jedanaestogodišnja Mihela bili su žrtve provale koja se pretvorila u nešto mnogo gore. Provalnici su prvo onesposobili Vilijama, udarcom u glavu. Vezali su sve ukućane i naterali suprugu uglednog doktora da sa njima ode u banku i podigne sav novac sa porodičnog računa.
Na šalteru banke, zaposleni je uspeo da prepozna situaciju i odmah je obavestio policiju o onome što je video. Dok su policajci pripremali teren, zatvarali ulicu i opkoljavali kuću, Dženifer Petit i njene ćerke brutalno su ubijene u njihovom domu.
Vilijam je uspeo da pobegne dvojici napadača, koji su nakon ubijanja majke i njene dece, odlučili da zapale kuću.
Ostaci nekada porodičnog doma srušeni su ubrzo nakon tragedije. Na mesu kuće podignut je vrt u znak sećanja na Dženifer, Hejli i Mihaelu Petit.
Dvorac smrti doktora H.H. Holmsa
1885. godine doktor Holms izgradio je grandiozni hotel koji je u istoriju ušao pod imenom “Dvorac smrti doktora Holmsa”.
Ovaj veliki i lep objekat u Čikagu, zapravo je bio mudro osmišljeno lovište serijskog ubice. Gosti hotela, propadali su kroz tajne zamke sve do podruma objekta, gde ih je čekao doktor Holms. Takođe, u naizgled običnim debelim zidovima, nalazili su se tajni prolazi kroz koje se doktor kretao, vrebajući svoje žrtve.
Svaka soba imala je bar jedan skriveni ulaz, a žrtve su svog ubicu uvek dočekale nespremne, bez šanse da pruže ikakav otpor.
Pored tajnih prolaza i skrivenih ulaza u sobe gostiju, doktor je osmislio i sobe za ubijanje, za čije postojanje niko drugi nije znao. U njima se nalazio arsenal sprava i hladnog oružja koje je monstrum koristio kako bi ubio svoje žrtve. Svaka od tih prostorija bila je zvučno izolovana, obložena pločicama sa odvodima na podu.
Kada je konačno uhvaćen H.H. Holms priznao je 27 ubistava, a veruje se da je ovaj serijski ubica oduzeo živote najmanje 200 osoba.
Doktor Holms nije ubijao samo zato što je uživao u činu ubistva i mučenja, već je to činio i iz finansijske koristi. Tela svojih žrtava prodavao je za potrebe medicinski ispitivanja i učenja. H.H. Holms osuđen je na smrt vešanjem, 1896. godine.
1938. godine “Dvorac smrti” konačno je srušen do temelja. Na mestu nekadašnjeg hotela, danas se nalazi pošta.
Još uvek turističi vodiči posećuju ovo mesto i pričaju svojoj publici o grandioznom hotelu u kom je život izgubilo preko 200 žrtava doktora Holmsa.
Autor: nsuzivo.rs
