Претрага
Претрага
Close this search box.

Ako vam muškarac kaže da ste “PREOSETLJIVI”, naš psiholog ima poruku za vas: Ovo je znak da ste u vezi sa osobom KOJA JE OPASNA ZA VAS

Foto: Pexels

Često se u odnosima dešava da ženama koje su senzibilnije ili ranjivije kaže da su preosetljive ili čak “hipersenzitivne”, i njihove se emocije koriste kao oružje protiv njih. Razgovarali smo sa psihologom koji nam je objasnio razliku između osetljivih, preosetljivih i hipersenzitivnih ljudi i šta da radite kada neko vaša osećanja u konfliktu okreće protiv vas.

Naravno, ovo može da se desi u oba slučaja, polovi nisu ključan faktor, a psiholog Leo Ivanišević nam objašnjava ko su hipersenzitivni ljudi i šta to zapravo podrazumeva.

– Hiperosetljivnost se često odnosi na povećanu osetljivost na stimulus, poput senzacija, zvukova, mirisa ili emotivnih iskustava. U kontekstu emocionalne osetljivosti, osobe koje se smatraju hipersenzitivnima obično brže i intenzivnije reaguju na emocionalne podražaje, a takođe imaju i sniženi prag draži. Neki stimulus ili situacija koja obično ne bi izazvala neke intenzivne reakcije kod većine ljudi, za hipersenzitivnu osobu mogu biti preplavljujuće. Hipersenzitivne osobe duboko proživljavaju svoje emocije i imaju povećanu sposobnost prepoznavanja suptilnosti u okolini, otkriva psiholog Ivanišević.

On dodaje da je važno napraviti razliku između hipersenzitivnosti i osećajnosti, i kako da prepoznate u koju grupu spadate.

– Osećajnost i prepoznavanje emocija su sasvim normalni i zdravi aspekti ljudskog emocionalnog iskustva. Razlika između hipersenzitivnosti i osećajnosti može ležati u intenzitetu i trajanju emocionalnih reakcija. Hiperosetljive osobe mogu imati intenzivnije reakcije koje mogu potrajati duže, dok osećajni ljudi mogu imati snažne reakcije koje se brzo smiruju.

“Previše si osetljiva”

Kada neko tvrdi da smo preosetljivi, psiholog poručuje da je važno prvo razumeti sopstvene emocije, pa onda delati. Ako smatramo da naša reakcija odgovara situaciji, možemo to smireno izraziti. Može se povesti razgovor o različitim stilovima komunikacije i kako se može postići bolje razumevanje, a dodaje da je na jednu stvar važno da obratimo pažnju.

– Važno je odvojiti ponašanje od emocije. Emocije su takve kakve su i nije preporučljivo osuđivati ih u kategorijama “previše” ili “premalo”. Neko može biti duboko dirnut stvarima koje neko drugi ne bi ni primetio i to je potpuno ok. Sa druge strane, način na koji reagujemo može biti primeren ili neprimeren situaciji.

On dodaje da hipersenzitivna osoba može da primeti promenu u nečijem tonu glasa i ta promena može u njoj izazvati različite emocije, počev od intenzivnog ushićenja, pa do duboke uvređenosti, ljutnje ili straha. Ukoliko ima dovoljno razvijene sposobnosti neutralizacije i mentalizacije, hipersenzitivna osoba će moći u sebi da kaže, “Ovaj događaj me je jako naljutio, uplašio, povredio. Dajem sebi vreme da se ova emocija stabilizuje i kad budem hladnije glave videću kako bih mogao/la da odgovorim na ovo.”

Evo kada nastaje problem

– Problemi nastaju ukoliko hipersenzitivna osoba impulsivno reaguje suočena sa svojim intenzivnim emocijama i počne da napada, optužuje, krivi drugu osobu ili reaguje previše defanzivno, samo zbog male promene u nečijem tonu glasa za koju još uvek ne može da zna zašto se desila, otkriva Leo Ivanišević i dodaje da je važno da obratimo pažnju i na samo procesuiranje emocije pre reakcije.

Ako vas neko optužuje da ste preosetljivi, umesto da razmatrate da li “previše” osećate, razmotrite koliko je vaše ponašanje u skladu sa realnošću situacije.

– Osećate koliko osećate, to je prosto tako. Vaše ponašanje kada ste pod dejstvom jakih emocija je ono što može dovesti do konflikta.

Šta ako muškarac koristi “preosetljiva si” kao argument u svađi

Važno je razgovarati o osećajima i potrebama. Ako partner koristi “preosetljiv” kao argument, bilo bi dobro da zajedno istražimo šta tačno uzrokuje konflikte i kako bolje komunicirati.

– Otvoren razgovor može pomoći u izbegavanju stereotipa i generalizacija. Svi smo subjektivni i nije uvek lako proceniti da li smo mi preosetljivi ili je neko drugi neosetljiv. Ukoliko se previše često pokreću konflikti oko vaše “preosetljivosti”, to može biti znak da ste skloni impulsivnom reagovanju pod dejstvom vaših jakih emocija, no to takođe može biti znak da ste u toksičnoj vezi u kojoj partner pribegava izluđivanju (gaslightingu) kako bi vas ubedio da sa vama nešto nije u redu, da vaše tumačenje realnosti nije tačno i da “dižete frku ni oko čega” u situacijama u kojima zapravo treba dići frku.

Osobe koje koriste “preosetljiv” kao kritiku mogu imati problema sa suočavanjem s emocijama ili im nedostaje empatije. Često očekuju da drugi kontrolišu svoje emocije na način koji odgovara njihovim preferencijama.

– Istina je da postoje ljudi koji su preosetljivi u smislu da intenzivno i burno reaguju u situacijama koje za većinu ne bi bile problem. Takođe je istina da postoje toksični i manipulativni ljudi koji će vas optužiti da ste preosetljivi kako bi vam prebacili krivicu za sopstveno problematično ponašanje. Ukoliko ste videli partnera kako otvoreno flertuje sa koleginicom i svedočili tome kako njegovo ponašanje prevazilazi granice prijateljske ljubaznosti (neprikladni dodiri, prevelika blizina, provokativan razgovor, eksplicitan seksualni humor) i pitali ga šta to treba da znači, a partner vam kaže: “Nije bilo tako, loše si videla, paranoična si, svuda vidiš problem, previše si osetljiva i nesigurna, pored tebe čovek ne može ni da vodi prijateljski razgovor sa drugaricom”, to može biti pokušaj gaslightinga koji za cilj ima da se izbegne odgovornost za neprikladno ponašanje.

Vaša uznemirenost je prikladna situaciji, a vaš partner pokušava da vas ubedi da nije i da sa vama nešto nije u redu.

Kako da prepoznate preosetljivost kod sebe

– Samosvest je ključna. Ako primetiš da tvoje reakcije često nisu u skladu s okolnostima ili ako te emocije često preplavljuju, to može ukazivati na preosetljivost. Ukoliko se problem zbog preosetljivosti javljaju u različitim sferama života, sa potpuno različitim ljudima i ukoliko vam se slične situacije ponavljaju u raznim periodima i okolnostima, moguće je da imate problem i da treba da poradite na emotivnoj regulaciji, poruka je psihologa.

Emotivna regulacija ne znači da pokušavate da umrtvite sebe i da osećate manje, emotivna regulacija znači da ste naučili šta možete da učinite sa svojim intenzivnim emocijama tako da ne povredite sebe ili nekog drugog.

– Rad na razumevanju i regulaciji vlastitih emocija može pomoći u postizanju emocionalne ravnoteže. Sa druge strane, ukoliko vam se problem emotivne reaktivnosti javlja isključivo u partnerskom odnosu ili isključivo na poslu, ukoliko optužbe za preosetljivost dolaze iz specifičnih izvora, dok sasvim dobro funkcionišete u ostatku života, to može biti znak da ta veza ili to radno mesto nisu dobri za vas.

Baš zato što nije uvek lako proceniti da li smo mi preosetljivi ili drugi neosetljivi i zato što je moguće da u obe tvrdnje ima malo istine, kako ističe Ivanišević, dobro je da se konsultujemo sa objektivnom trećom stranom – terapeutom ili drugom osobom od poverenja koja nije direktno uključena u tu situaciju.

zena.blic.rs

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti