Cimet potiče sa ostrva Šri Lanka, a spada u jedne od najkorišćenijih začina koji se koriste u pripremi deserta i likera.
Bogat gvožđem, kalcijumom i vitaminom K, takođe je izvor magnezijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma, cinka, selena i vitamina A, B i C. Međutim, treba biti obazriv, jer uzimanje velikih količina ovog začina može izazvati nuspojave. Ako unesete previsoke doze, nuspojave su umor, vrtoglavica i nesvestica, tahikardija, dijareja, mamurluk, depresivna stanja, toksičnost za jetru i bubrege, znojenje i dermatitis. Trudnice takođe treba da bude obazrive sa unošenjem cimeta jer zna da izazove kontrakcije materice.
Doza koja se preporučuje je jedna čajna kašičica dnevno.
Naučna istraživanja potvrđuju da cimet deluje značajno na nivo šećera u krvi, zahvaljujući prisutnosti specifičnog polifenola koji ima delovanje vrlo slično insulinu.
Ima važna antibakterijska i antifungalna svojstva, a njegova upotreba u kozmetičkim i prehrambenim proizvodima ima za cilj da smanji rizik od bakterijske kontaminacije. Često se koristi i za lečenje mikoze stopala i noktiju (gljivične infekcije koje se mogu prenositi i na druge delove tela).
Ovaj začin specifičnog ukusa i mirisa nije samo popularan lek protiv gripa, prehlade i nadutosti, već je i sastojak na kojem traju medicinska istraživanja kako bi se utvrdilo da li zaista pomaže u prevenciji Alchajmerove bolesti.
Autor: nsuzivo.rs
