Da li vaše dete želi da ga preplašite u parku, kod kuće, u šetnji? Ako je to slučaj i sa vama, ostanite i pročitajte šta vam pišemo u nastavku.
Sve je iz jednog jednostavnog razloga: Naleti straha igru pretvaraju u uzbudljivu dramu! Ovakva igra omogućava deci da pomeraju svoje granice bez rizika od stvarne opasnosti.
“Srce će im ubrzano kucati, možda će se i naježiti u situaciji gde će im biti dobro“, kaže Emili Friman, doktorka nauka na Univerzitetu Njukasl u Australiji, koja proučava kako igra između dece i roditelja utiče na kognitivni razvoj.
Takođe, igra čudovišta može deci pružiti priliku da se obračunaju s nečim čega se zaista boje- grmljavinom, psima, drugom decom…
Kad uskočite u igru, njihova mašta meša se prirodnim begom ili borbenim odgovorom. I oni su u stanju na neki način da glume strahove. Ključno je da deca samo od roditelja i bliske osobe traže da ih preplaše.
“Kad se osećamo sigurno, postajemo sve sigurniji u istraživanju”, kaže Šejla Anderson, istraživačica ranog detinjstva s Univerziteta Veber u Juti, SAD.
Na isti način koji horor film može biti previše za pojedine odrasle osobe, igra čudovišta može otići predaleko za neku decu. Roditelji neka znaju malo da preteraju s igrom čudovišta i onda često susreću sa suzama. Istraživanja pokazuju da, kada tate nisu dobro upoznate s nivoom ‘udobnosti’ svoje dece s rizičnom igrom, predškolci se čine manje spremni za uspeh u školi.
Ovakav način igre smanjuje se do početka osnovne škole, jer se sada deca više igraju s vršnjacima nego s roditeljima. Ipak, nikada je ne “prerastu”.
Autor: nsuzivo.rs
