Autizam je neurobiološki razvojni poremećaj koji se najčešće manifestuje unutar u prve tri godine života. Ovaj poremećaj se javlja u periodu kada dete postaje svesno svoje okoline i samog sebe.
Broj dece s dijagnozom autizma je u stalnom porastu. Definicija autizma se znatno proširila, tako da danas autizmom često nazivamo i stanja koja ranije nisu bila dijagnostifikovana kao autizam.
Devedesetih godina prošlog veka se smatralo kako je autizam poremećaj koji uzrokuju emotivne smetnje cele porodice. U bukvalnom prevodu bi to značilo da dete nije steklo nikakvu socijalnu interakciju ili se povuklo u sebe pre nego što je nastala bilo kakva socijalna interakcija.
U novije vreme proširile su se razne popularne teorije koje dovode autizam u vezu sa vakcinacijom. Međutim, to je nemoguće sa sigurnošću potvrditi budući da postoje slučajevi dece koja nisu vakcinisana u ranijoj dobi, a svejedno pate od nekog poremećaja autističnog spektra.
Neka deca a autizmom imaju proširene moždane komore, neka imaju hiperplaziju vermisa malog mozga, dok druga imaju poremećaje jezgra moždanog stabla. Zato možemo sa sigurnošću reći da se radi i o poremećaju građe i funkcije mozga.
Do danas nije u potpunosti jasno šta je uzrok razvoju autizma. Zbog čega se autizam javlja već u prvim mesecima života i zašto se deca koja su se sasvim lepo razvijala iznenada povlače u nama nepoznat svet- ostaće misija budućih istraživanja.
Prvi znakovi autizma kod dece:
- ne pruža kontakt očima (npr. kod hranjenja, ali i izbegava očni kontakt s roditeljima i drugim ljudima u svojoj okolini),
- može pokazivati privrženost samo jednoj osobi npr. majci, ocu, sestri, bratu ili nekoj drugoj osobi s kojom se oseća sigurno (postoji mogućnost ali nije pravilo),
- teško navikavanje na obavljanje nužde,
- ne uzvraća osmeh,
- ne reaguje na svoje ime ili na glas bliske osobe,
- ne prati pogledom predmet koji mu pokazujete,
- ne koristi nikakve pokrete za komuniciranje,
- ne započinje maženje niti reaguje na maženje,
- ne imitira pokrete i izraze lica roditelja,
- ne pokazuje interes ili sreću pri interakciji s drugima,
- nerazumljiv govor,
- jednak odnos prema ljudima, životinjama i stvarima- dete koje pati od autizma jednako percipira sve pred sobom i jednako se odnosi prema svemu,
- ne uspeva da oceni situaciju- npr. ne boji se da pretrči put prepunu automobila, ali se boji ili je agresivan u prostoru koji je za njega bezopasan npr. livada.
Autizam češće zahvaća dečake nego devojčice. Najbolje što možete da uradite sumnjate li na autizam kod deteta je da posetite lekara. Postoje stručni testovi koji mogu dati detaljniju sliku o tome radi li se o autizmu ili nečemu drugome. Obično će vas pedijatar uputiti psihijatru na dalju obradu.
Autor: nsuzivo.rs
