Da li se svađate pred decom?
Teško da ćete naći jedan par koji se nikada nije posvađao. Ali ako dvoje imaju decu i to rade pred njima, zapitaju li se kako se zaista odražava na dete to što gleda mamu i tatu kako viču jedno na drugo i vređaju se?
Profesor Gordon Harold sa Univerziteta Sussex kaže da je jasno da ono što se dešava kod kuće utiče na dugoročno mentalno zdravlje i razvoj dece, ali nije važan samo odnos između roditelja i deteta, o kom se toliko govori. Način na koji se roditelji slažu jedno s drugim takođe igra veliku ulogu za dobrobit deteta. Taj odnos može da utiče na sve, od mentalnog zdravlja do kasnijeg uspeha u školovanju i budućih odnosa sa drugima.
Posledice – od poremećaja rada srca do depresije
Dobra stvar je što u većini slučajeva svađa nema mnogo negativnih efekata na decu, ali kada roditelji viču i ljute se jedno na drugo, kada se povlače ili ne razgovaraju, mogu nastati problemi, i to mnogo veći nego što se možda mislilo.
U okviru jednog međunarodnog istraživanja stručnjaci su posmatrali porodice nekoliko decenija, a rezultati nisu nimalo prijatni. Ispostavlja se da deca koja su već od svog šestog meseca izložena sukobima roditelja mogu imati povećan broj otkucaja srca i reakciju hormona stresa.
Dojenčad, mlađa deca i adolescenti mogu pokazati znake poremećenog ranog razvoja mozga, poremećaja sna, anksioznosti, depresije, poremećaja ponašanja i drugih ozbiljnih problema, a sve jer žive u porodici punoj sukoba.
Slični efekti se primećuju i kod dece koja su izložena stalnim, ali manje intenzivnim sukobima, u poređenju sa decom čiji roditelji konstruktivno razgovaraju i rešavaju sukobe, piše BBC.
Svađa gora po dete od razvoda
Uticaj na decu nije uvek onakav kakav očekujemo. Na primer, za razvod i to što roditelji počnu da žive odvojeno često se veruje da je posebno štetno za decu i da imaju trajne posledice od toga. Ali ispostavlja se da najveću štetu zapravo prave svađe između roditelja, i to pre, za vreme i posle razdvajanja, a ne sam razvod.
Slično tome, često se pretpostavlja da genetika igra odlučujuću ulogu u tome kako deca reaguju na konflikt. I istina je da su geni ključni za mentalno zdravlje deteta. Ali kućno okruženje takođe može biti veoma značajno. Sve češće se govori da su genetski rizici za loše mentalno zdravlje sve većizbog loših porodičnih odnosa.
Šta sve to znači za roditelje?
Prvo, važno je prepoznati da je sasvim normalno da se roditelji svađaju ili ne slažu jedno sa drugim. Međutim, kada se roditelji upuštaju u međusobne sukobe koji su česti, intenzivni i ne rešavaju se, to jako loše utiče na decu. Još je gore ako je spor oko dece, pa deca okrivljuju sebe za sukob mame i tate. Te moguće negativne posledice po dete su poremećaj spavanja, poremećen rani razvoj mozga kod novorođenčadi, anksioznost i problemi u ponašanju kod osnovaca, depresija, čak i samopovređivanje kod starije dece i adolescenata.
Takođe, na dete loše utiče i ako se roditelji ponašaju kao dva stranca, bez ljubavi i normalne komunakacije, čak i ako se ne svađaju. Istraživanja pokazuju da ta loša iskustva iz detinjstva mogu kasnije da se prenose sa jedne generacije na drugu. A taj ciklus svakako treba prekinuti.
Istraživanja pokazuju i da deca od, recimo, dve godine primete da među roditeljima nešto ne štima, čak i ako se svađaju nasamo. To pokreće pitanja – da li će sukob eskalirati, da li će svi biti uvučeni u njega, da li je to rizik za stabilnost porodice – što je posebna briga za malu decu. To u deci lako pokrene i strah da se njihov odnos sa roditeljima zbog toga pogorša.
Istraživanja pokazuju i da na svađe roditelja dečaci i devojčice drugačije reaguju – devojčice su u većem riziku od emocionalnih problema, a dečaci od problema u ponašanju.
Sve to pokazuje da je podrška deci važna, ali da fokus ne treba da ode ni sa roditelja jer su oni često ključ svega i da, recimo, svađe kojih možda nisu ni svesni mogu da imaju nesagledive posledice na dete.
