Претрага
Претрага
Close this search box.

KAKO JE MOGUĆE DA POKOJNIK „PRIMA“ PENZIJU Niz ovakvih slučajeva u poslednje vreme otvorio je ovu temu

Foto: Pixabay

Danas je do para pokojnika još lakše doći, budući da se penzija može karticom podići na bankomatu.

Do 2013. penzijski fond je mogao da uparuje podatke sa poslovnim bankama koje isplaćuju penzije, sa MUP-om, ili sa statističkim zavodom, i tako ima uvid u podizanje novca, ali je to ukinuto.

Da D. D. iz Zemuna pre desetak dana nije sam pozvao policiju i prijavio da je u dvorištu porodične kuće pre osam godina zakopao oca, i dan-danas bi bio uživalac očeve penzije.

Jer, ni banka ni penzijski fond nisu svih tih godina znali da je penzioner preminuo i da je sin nastavio da podiže novac.

Budući da ovo nije ni prvi, a verovatno ni poslednji slučaj, jer je ovakvih zloupotreba bilo i biće, postavlja se pitanje šta banka, a onda i penzijski fond mogu da urade da preduprede ovakve situacije. Jer šta da je sin nastavio do kraja svog života da prima očevu penziju, ko bi posle njega nadoknadio sav potrošeni novac koji je mogao da se iskoristi za druga penzijska davanja.

U ovakvim situacijama je zapravo banka u najvećem problemu jer ona mora da vrati penzijskom fondu neosnovano isplaćene penzije, a da se naplati od dužnika po sprovedenom sudskom postupku.

Na pitanje ko je „kriv” za ovakve situacije, tačnije zloupotrebe, u Narodnoj banci Srbije (NBS) odgovaraju da propisima nije definisan rok trajanja ovlašćenja, ali da je sama banka dužna da proverava informacije.

„Kada je reč o mogućim zloupotrebama od strane ovlašćenih lica nakon smrti vlasnika računa na koji se uplaćuje penzija nadležne matične službe koje registruju podatke o umrlim licima u matičnim knjigama informaciju da je penzioner preminuo dostavljaju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Fond PIO, koji u skladu sa propisima iz njihove nadležnosti obaveštava poslovnu banku preko koje se isplaćuje penzija, a takođe. Informaciju o smrti vlasnika računa banka može dobiti i od članova porodice koji dostavljaju izvod iz matične knjige umrlih, nakon čega banka onemogućava dalje raspolaganje sredstvima sa računa sve do okončanja ostavinskog postupka”, odgovaraju u centralnoj banci.

Napominju i da su banke dužne, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da prate i ažuriraju, odnosno periodično proveravaju pribavljene informacije, podatke i dokumentaciju o stranci i njenom poslovanju, a učestalost navedenih provera zavisi od procene rizika stranke. Odlukom o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa propisano je da se radi raspolaganja sredstvima na računu potrošača kod banke deponuju potpisi lica ovlašćenih za raspolaganje tim sredstvima, odnosno dokument kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tekućem računu, s tim što banka i potrošač mogu ugovoriti i drugačiji način provere autentičnosti podnosioca platnog naloga, odnosno davanja saglasnosti za izvršenje platne transakcije.

S obzirom na to da navedenim propisima nije definisan rok trajanja ovlašćenja, ovlašćenje traje do opoziva, odnosno do momenta smrti vlasnika računa kada prestaju sva prava i obaveze kako vlasnika računa, tako i ovlašćenog lica po računu do utvrđivanja naslednika u ostavinskom postupku, objasnili su u NBS.

Kako zakon propisuje, matičari su dužni da dostave prijavu o smrti penzionera i to u roku od tri dana od dana izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih. Ukoliko, kao što je ovde slučaj, izostanu saznanja i od matičara i od porodice, fond nastavlja da isplaćuje penzije na tekući račun, a banka izdaje i kontroliše ovlašćenja. Pošto Fond PIO sazna da je penzioner preminuo i utvrdi da je isplaćivano više para, odnosno da je novac stizao i nakon smrti, fond sprovodi postupak povraćaja sredstava. I to tako što potražuje celokupan iznos više isplaćenih sredstava, odnosno penzija od onog ko je novac dobio. Ukoliko u postupku povraćaja više isplaćenih sredstava, odnosno penzija, fond utvrdi da je bilo nezakonitih radnji prilikom primanja penzija nakon smrti korisnika, fond u tom slučaju pokreće postupak naknade štete u skladu sa zakonima.

Inače, fond već nekoliko godina ima elektronsku razmenu podataka (podaci o činjenici smrti) sa penzijskim fondovima sa područja bivše SFRJ i ti penzioneri nisu u obavezi da dostavljaju potvrdu o životu.
Do 2013. fond je mogao da uparuje podatke sa poslovnim bankama koje isplaćuju penzije, sa MUP-om, ili sa statističkim zavodom. To je bio način da se spreče zloupotrebe koje nisu retke. To je kasnije, međutim, ukinuto, jer je bilo pritužbi da se na ovaj način narušava privatnost klijenata.
Istovremeno, penzioneri koji primaju penziju van teritorije bivše velike Jugoslavije imaju obavezu da jednom godišnje dostave inostranim penzijskom fondovima potvrdu o životu. U slučaju da to propuste, fond će prestati da im isplaćuje inostranu penziju, sve dok dokaz da su živi ponovo ne dostave. Ovo je važno, pre svega, da bi se sprečile zloupotrebe i mahinacije kakvih je bilo ranije.

Danas je do para pokojnika još lakše doći, budući da se penzija može karticom podići na bankomatu bez ikakvog formalnog ovlašćenja. Dovoljno je znati PIN, piše Politika.

penzionisani.rs

Tagovi:

1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
Gost
Srbija propala i misija je uspela
08.06.2024 13:44

Ako mugu da glasaju sto penziju ne bi mogli primati

Povezane vesti