Svakome se desi da povremeno slaže, u pokušaju da zaštiti sebe ili druge od neke neprijatne činjenice. Ali, da li znate kako laganje utiče na samopouzdanje? Nova studija utvrdila je da laganje dovodi do negativnih emocija i nosi visoku cenu.
Znamo kako se osećamo kada shvatimo da nas je neko slagao – ljutito, razočarano, besno, obuzima nas neverica, osećaj izdaje… Ali, malo je istraživanja rađeno na temu toga kako se oseća osoba koja je slagala. Nova studija objavljena u “Britanskom žurnalu socijalne psihologije” bavila se psihološkim posledicama laganja za osobu koja izgovara laž.
Studija je sprovedena na Univerzitetu Tvente u Holandiji i obuhvatila je četiri različita eksperimenta, koja su dala pet zanimljivih uvida u laganje.
1. Laganje smanjuje samopouzdanje
Osnovna hipoteza studije je da je laganje ocenjeno kao nemoralno pomašanje, zbog čega izaziva negativne emocije – nervozu, žaljenje, neprijatnost i nezadovoljstvo.
Učesnici studije su čitali o sebičnim dilemama kao što je laganje na razgovoru za posao, i dilemama koje se odnose na druge ljude, kao što je – “da li vam se dopada nova haljina vaše prijateljice”. Potom je trebalo da kažu da li su lagali ili govorili istinu prošli put kada su se našli u takvoj situaciji.
Učesnici koji su imali više samopouzdanja imali su manje negativnih emocija od onih koji su slagali. Za scenario koji se odnosi na druge ljude, slagalo je njih 45,5 odsto a za “sebične” dileme, 41,6 odsto.
2. Sećanje na laž budi negativne emocije
Učesnici studije trebalo je da navedu situacije u kojima su lagali ili govorili istinu, a onda su ocenjivane njihove pozitivne i negativne emocije. Ponovo je utvrđeno da oni koji su slagali imaju “pad” samopouzdanja, a “skok” negativnih emocija.
3. Najradije lažemo o sebi
U trećem eksperimentu, učesnici su zamoljeni da ceo dan vode dnevnik svojih laži, da zapišu šta su slagali i koji je bio njihov motiv. Čak 69,7 odsto nije slagalo tokom čitavog dana, 22,1% slagalo je vezano za sebe, a 8,2 odsto ispričalo je laž vezanu za druge ljude. Opet su rezultati pokazali da su ljudi koji su slagali imali niži nivo lepih osećanja o samim sebi.
4. Koliko lažemo dnevno?
U poslednjem eksperimentu, učesnici su morali pet dana da prate svoje “lažovske” navike. Rezultati su pokazali da je 22% njih slagalo baš svakog dana, dok 19% za pet dana nije izgovorilo nijednu jedinu laž, prenosi “Psychology today”.
5. Laganje smanjuje samopouzdanje u određenim danima
Naravno, pogađate i kojim – onim kada smo izgovorili laž. Autori studije pratili su osećanja učesnika tokom pet dana. Kada bi neko slagao, samopouzdanje bi mu bilo niže nego dan ranije. Ovo je važan podatak jer pokazuje da ljudi koji lažu nemaju uvek niži nivo samopouzdanja – taj nivo opada kada slažemo.
Zaključak studije je da laganje izaziva loše emocije i obara samopouzdanje. Čak i ako laž nije otkrivena, i ne moramo da se branimo ili krijemo! Ali istina je uvek najbolja opcija, a kao što je utvrdila ova studija, to važi i za dugoročna osećanja prema sebi.
Sensa
