Interakcije ljudi i životinja mogu da povećaju emocionalnu i kognitivnu aktivnost mozga kod čoveka, navodi se u novoj studiji koja je objavljena u časopisu “Plos one”.
Istraživači su posebnu pažnju posvetili uticaju druženja sa životinjama na funkcije frontalnog korteksa.
„Odlučili smo da istražimo frontalni korteks jer je to područje mozga uključeno u nekoliko izvršnih funkcija, kao što su pažnja, radna memorija i rešavanje problema. Ali on je takođe uključen u društvene i emocionalne procese, on je deo mozga koji nadgleda procese naših misli i osećanja”, rekla je vodeći autor studije Rahela Marti, studentkinja doktorskih studija na odseku kliničke psihologije i intervencija uz pomoć životinja na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj.
Ovo otkriće je važno jer pruža dodatne dokaze da interakcije u terapiji koja podrazumeva kontakt ljudi i životinja mogu povećati kognitivnu i emocionalnu aktivnost u mozgu, dodala je Marti.
„Ako pacijenti sa problemima u motivaciji, pažnji i socioemocionalnom funkcionisanju pokazuju veću emocionalnu uključenost u aktivnostima povezane sa psom, onda bi takve aktivnosti mogle povećati šanse za učenje i postizanje terapeutskih ciljeva”, rekla je ona.
Ova najnovija studija je dodatak rezultatima već postojećim istraživanjima koja su potvrdila prednosti terapije uz pomoć životinja u rehabilitaciji kod različitih stanja nervnog sistema, kao što su moždani udari, poremećaji, napadi, traume mozga pa i infekcije.
„Ovo je zanimljiva, ozbiljno sprovedena studija koja pruža novi uvid u povezanost između odnosa čoveka i životinje sa moždanom aktivnošću kod zdravih odraslih osoba”, rekla je dr Tifani Brejli, vanredni profesor neurologije na Univerzitetu Mičigen u En Arboru, koji je objavio istraživanje o povezanosti posedovanja kućnih ljubimaca i kognitivnog zdravlja.
„Iako je neophodan dalji rad sa grupama koje broje više ljudi sa specifičnim neurološkim stanjima, trenutna studija bi mogla da posluži za buduća istraživanja intervencija i neurorehabilitacije uz pomoć životinja, pružanjem novih podataka o vrsti, intenzitetu i učestalosti interakcija sa životinjama neophodnim za postizanje željene fiziološke ili kliničke koristi”, rekao je Brejli, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
Istraživači su koristili funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju u studiji, koja je zapravo specifični pskener mozga i koji pruža fleksibilnost jer je funkcionalan u prirodnim okruženjima i nije ograničen na zatvorenu prostoriju u laboratoriji.
Što bliže – to bolje
Istraživački tim je svakog od 19 učesnika opremio skenerom i zamolio ih da posmatraju i komuniciraju sa jednim od tri psa: džek rasel terijerom, goldendudlom i zlatnim retriverom.
Najpre su učesnici studije posmatrali psa sa druge strane sobe. Zatim je pas seo pored njih. Konačno, svakoj osobi je bilo dozvoljeno da mazi psa. Ovaj proces je ponovljen još dva puta kasnije.
U drugim sesijama, svaka osoba je ponavljala iste radnje sa plišanim punjenim lavom koji je sadržao bocu tople vode da bi simulirao telesnu temperaturu živog psa. U svakom od scenarija, stimulacija mozga je rasla kako su se pas ili plišana životinja približavali.
„Otkrili smo da se aktivnost mozga povećala kada je kontakt sa psom ili plišanom životinjom postao bliži. Ovo potvrđuje prethodne studije koje povezuju bliži kontakt sa životinjama ili kontrolni stimulans sa povećanom aktivacijom mozga”, rekao je Marti.
Međutim, studija je otkrila da je povećanje moždane aktivnosti snažnije kada je osoba mazila krzno pravog psa u odnosu na plišanu životinju.
„Pozitivni neverbalni znaci i uzajamne raakcije koje pruža živa životinja mogu delimično da objasne ovu razliku”, rekao je Brejli.
Rezultati dopunjuju nalaze drugih istraživača, koji su otkrili jače moždane aktivnosti kada su učesnici komunicirali sa živim zečevima, mačkama, psima i konjima, rekli su istraživači.
RTS
