Najčešće biljke na čiji polen su alergični odrasli i deca su čempresi, jasen, breza, hrast, koprive, platani, pitomi kesten, ambrozija.
Za vreme toplijeg i vetrovitijeg vremena oslobađaju se velike količine polena, dok veća kišna razdoblja smanjuju njegovo širenje.
Alergija nastaje zbog preosetljivosti organizma na određeni alergen, a manifestira se curenjem nosa, kijanjem, kašljanjem, promuklošću, oteženim disanjem, crvenilom, curenjem i iritacijom očiju, peckanjem u grlu, ali i osipima.
Deca u čijoj porodici postoji atopija (alergijska predispozicija) mogu razviti različiti oblike alergijskih bolesti– rinitise, konjunktivitise, laringitise, bronhitise ili dermatitise.
Vrlo su česte i alergije na više alergena, odnosno više vrsta polena. Da bi se potvrdila ili isključila alergija moguće je dete testirati. Testiranja se rade na alergološkim ili dermatološkim odeljenjima bolnica. Najčešće se rade testiranja na koži podlaktice ili se alergija dokazuje iz krvi.
Za uspešno izbegavanje prolećnih alergena potrebno je:
- Pratiti bioprognozu i kalendar cvetanja, a tokom najveće koncentracije polena, prozore u stanu i automobilu držati zatvorene.
- Poželjno je koristiti klima uređaje, a filtere redovno servisirati.
- Izbegavati boravak u prirodi s detetom u toku najveće koncentracije polena.
- Odeću sušiti u stanu, kako bi se izbeglo unošenje polena.
- Za vreme vetrovitih i sušnih dana smanjiti šetnju na najmanju meru.
- Kosu je potrebno prati svaki dan jer se na njoj donesu zrnca polena.
- Boravak u prirodi odložiti za kasno poslepodne ili veče.
Autor: nsuzivo.rs
