Tretirajući sve oko dece kao veliki rizik za njih, sprečava ih se da nauče o onome šta je zaista opasno, naspram onoga što im je možda nepoznato.
Osim što će navedene aktivnosti omogućiti deci da se uhvate u koštac sa zdravim rizikom, podučiće ih i motoričkim sposobnostma i razvijanju samopouzdanja, a neke su samo zabavne.
Penjanje na drvo- Uzbudljivo je podići se s zemlje i testirati fizičku spretnost, kao i odvažnost dok se odlučuje koliko visoko ide.
Sanjkanje- Teško je poverovati, ali sankanje nije sastavni deo svakog detinjstva. Da li je to zbog toga što su roditelji zabrinuti zbog opasnosti ili su samo lenji da napuste svoj topli dom. Bilo kako bilo, iako sanjkanje uvek dolazi s nekim modricama, zabavna je i nezaboravna dečja aktivnost.
Pešačenje ili vožnja bicikla do škole- Prema jednom istraživanju u Velikoj Britaniji, 80% učenika trećih razreda pešačilo je do škole 1971. godine, dok se taj broj smanjio na samo 9% u 1990. godini, a danas je još niži. Roditelji su počeli da zabranjuju svojoj deci da idu pešaka ili voze bicikl do škole i iz škole, iz straha da bi neko mogao da ih otme na putu.
Borba mačevima- Dopustiti detetu da se igra improvizovanim mačem i štitom je dobra prilika za to ukoliko dete ima želju.
Gruba igra- Grubo igranje može izgledati poput malo blažeg rvanja, ali ima i prednosti. Bilo da se deca tako igraju međusobno ili s roditeljem, istraživanja su pokazala da dobro to razvija dečju otpornost, inteligenciju, pa čak i empatiju, jer ih uči kako da pregovaraju o dinamici agresije, saradnje i fer pleja.
Autor: nsuzivo.rs
