Dok roditelji mogu da predviđaju kako će njihova beba izgledati, ispostavilo se da čak ni nauka ne može u potpunosti predvideti kako će beba izgledati pre nego što se rodi.
-Kada bismo ispitali sav DNK fetusa, još uvek ne bismo mogli da istinski predvidimo stvari. Toliko toga se ne zna o genima – kaže dr Bari Star, genetičar u Tehnološkom muzeju u San Hozeu, Kalifornija.
Ipak, naučnici imaju izvesno razumevanje zašto ljudi razvijaju funkcije koje rade. I naravno, sa savremenim ultrazvukom, možemo bolje pogledati bebe tokom trudnoće nego ikada ranije.
Kako će beba izgledati?
Geni kontrolišu kako će vaša beba na kraju izgledati, ali stvar kod gena je da su oni veoma nepredvidivi. Deca nasleđuju gene od svakog roditelja, ali različiti geni se “uključuju” i čak utiču na druge gene, što može uticati na njihov izgled, piše Parents.com.
Ponekad deca na kraju čak i blisko oslikavaju biološkog brata ili sestru, a ponekad ne liče ni na koga u porodici. Moguće su brojne kombinacije gena.
Biološka deca dele 50% svog DNK sa svakim od svojih bioloških roditelja i braće i sestara od istih roditelja, tako da ima dosta prostora za varijacije. Ako krvno srodna braća i sestre izgledaju slično, mešavina gena koju su nasledili od roditelja bila je slična. Ali svako dete, takođe, može dobiti genetske “instrukcije” za različite karakteristike. Na primer, prvorođeno dete može imati usne jednog roditelja, dok najmlađe može dobiti usne od drugog roditelja.
U stvari, struktura kostiju deteta će biti postavljena tek u dvadesetim godinama, jer je uključeno toliko mnogo gena, uključujući one za rast, razvoj kostiju i masne naslage, što znači da će se i njihov izgled vremenom menjati.
Koliko će vaša beba biti velika?
Teško je reći kolika će biti beba, jer merenja fetusa mogu biti netačna i pod uticajem mnogo različitih faktora, kao što su tečnost, tip tela trudnice i kada se radi ultrazvuk. A mere novorođenčeta ne predviđaju nužno njihovu buduću visinu i težinu.
Osim toga, mnogi faktori mogu uticati na veličinu novorođenčeta pri rođenju, uključujući zdravstvena stanja kao što su gestacijski dijabetes ili preeklampsija, kaže Gregori Fero, porodični lekar. Dakle, samo zato što je dete “velika” ili “mala” beba pri rođenju ne znači nužno njihovu veličinu kasnije u životu.
Umesto toga, baš kao i boja kose i očiju, veličina vaše bebe se prvenstveno svodi na genetiku. Postoji preko 12.000 genetskih asocijacija za visinu, i bez obzira na početnu dužinu bebe, verovatno će porasti do svog genetski predisponiranog rasta.
Izuzetak su deca koja imaju zdravstvene probleme ili imaju nedostatke u ishrani ili aktivnosti, jer imaju tendenciju da budu niža uprkos svom genetskom potencijalu, kaže dr Star.
Prema Američkoj akademiji za pedijatriju (AAP), postoje dva načina na koja roditelji mogu grubo proceniti buduću visinu svog deteta:
– Procena za mališane: Udvostručite visinu vašeg deteta u dobi od 2 godine.
– Procena roditelja: saberite visinu oba biološka roditelja, a zatim podelite sa dva. Dodajte 5 centimetara toj visini za bebe kojima je pri rođenju dodeljen muški rod ili oduzmite 5 centimetara za bebe kojima je pri rođenju dodeljeno žensko.
Ostale stvari koje mogu uticati na visinu deteta uključuju:
– nivo hormona i poremećaji
– medicinska stanja poput artritisa, celijakije i raka
– lekovi kao što su kortikosteroidi
– drugi zdravstveni faktori, uključujući san, mentalno zdravlje, pa čak i klimu i zagađenje.
Deca
