Plakanje je jedna od najčešćih emocionalnih reakcija ljudi. Najčešće je povezano sa negativnim situacijama i osećanjima, ali ima i suprotnih razloga za plakanje.
Ovogodišnje naučno istraživanje časopisa “Psychotherapy”, sumiralo je činjenice o ovom neizostavnom ispoljavanju emocija.
- Pet najčešćih razloga zbog kojih ljudi plaču su gubitak (kada neko umre ili kada se završi veza), bespomoćnost, fizička bol, empatično plakanje (zbog nečije emotivne rekacije), veoma pozitivne situacije (suze radosnice).
- Novorođene bebe ne pokazuju razliku u plakanju, bez obzira na pol.
- Ipak, kod odraslih je to drugačije. Prosečno žene plaču 2 do 5 puta mesečno, dok muškarci plaču 0 do jedanput mesečno. Ova razlika počinje da se javlja u kasnom detinjstvu, a kao uzrok se smatra socijalizacija (dečacima se uglavnom priča kako ne treba da plaču, što utiče podsvesno i na kasniji život).
- Nečija ličnost je takođe bitan faktor kod plakanja. Ljudi sa izraženijom empatijom lakše zaplaču i u pozitivnim i u negativnim situacijama, nego oni koji su manje empatični. Neurotični ljudi lakše zaplaču od ostalih u negativnim životnim situacijama.
- Ljudi koji žive u bogatijim demokratskim zemljama više plaču od ostalih.
- Kada vidimo da neko plače, to nam menja mišljenje o toj osobi. Oni koji često plaču su najčešće označeni kao empatični, pouzdani, iskreni i manje agresivni. S druge strane, kada vidimo da neko plače, nekada možemo da takvu osobu percipiramo kao emotivno nestabilnu.
- Oko 50 odsto ljudi se oseća bolje nakon plakanja, a oko 10 odsto se oseća gore.
- Plakanje je ključan deo 15-30 odsto termina psihoterapije i povezano je sa napretkom terapije, tako da se smatra izuzetno pozitivnim načinom ispoljavanjem emocija.
Izvor: Objektiv.rs, psychologytoday.com
