Kompulsivno laganje- laganje osobe bez razloga

       

Kompulsivno laganje opisuje stanje u kojem osoba govori laži iz navike i bez ikakvog razloga. Često se naziva i patološko laganje, iako postoje neke razlike između tih pojmova.

Ljudi koji lažu ponekad nisu svesni svojih postupaka, ali istina kad tad stigne zbog čega često doživljavaju tragične posledice kao što su samoća, napuštanje i gubitak bliskih osoba, pa i osećaj manje vrednosti.

Nemački lekar, dr Delbruk, prvi je opisao stanje kompulsivnog laganja 1891. godine kada je istraživao petoro pacijenata koji su imali naviku stalno da govore laži. Njihovo ponašanje je nazvao pseudologia phantastica, a to je stanje najbolje objašnjeno kao kompulsivno laganje.

To je nekontrolisana navika govorenja laži. Kompulsivni lažljivci smatraju da je bolje govoriti laži nego istinu, a uglavnom nemaju neke skrivene motive za to. Oni sebe žele prikazati u boljem svetlu kako bi se dopali drugima. Ponekad znaju govoriti laži koje i njima negativno utiču na reputaciju. Čak i kad se sve razotkrije, i dalje imaju problema s govorenjem istine.

S druge strane, patološki lažovi često imaju jasan motiv svog laganja. Oni lažu da bi dobili pažnju ili divljenje. Takođe se često znaju prikazivati kao žrtve kako bi ih drugi sažaljevali ili im pomogli. Ponekad mešaju laži s istinom da na kraju i sami poveruju u svoju laž, a često nisu svesni postojanja problema.

Neki socijalni psiholozi smatraju da čovekova okolina igra veliku ulogu u kompulsivnom laganju zato što neki ljudi koji lažu mogu živeti u okolini u kojoj im laganje daje mnoge prednosti pogotovo ako za njega nikad nisu dobili kaznu ili negativnu posledicu.

Kad je u pitanju kompulsivni ili patološki lažljivac, simptomi mogu biti sledeći:

  • govore laži koje su uverljive, ali mogu imati i istinite elemente,
  • laganje traje duže vreme i nije uzrokovano nekim trenutnim pritiskom,
  • osoba sebe predstavlja u izrazito pozitivnom svetlu,
  • ponekad izmišljaju neverovatne i nemoguće priče,
  • imaju problema s ostvarivanjem bliskih odnosa,
  • često ih napuštaju prijatelji nakon što saznaju za laži.

Kompulsivni lažljivci bi trebalo da potraže pomoć kvalifikovanog psihoterapeuta koji im može pomoći da razumeju njihovo stanje i način na koji utiče na druge ljude.

Autor: nsuzivo.rs

Komentari: