Lujza Hej je bila američka motivaciona autorka i napisala je nekoliko knjiga o samopouzdanju. U jednom intervjuu 2008. godine, izjavila je da je imala teško detinjstvo.
Odrastala je u porodici punoj siromaštva, a njena majka se preudala za čoveka za kog se veoma brzo ispostavilo da je nasilnik. Sa 16. godina je zatrudnela i dete dala na usvajanje. Ni kasniji život joj nije bio lak. Nakon što se nakon 14 godina braka razvela od supruga koji je prevario, dijagnostifikovan joj je rak grlića materice, koji je izlečila uz pomoć terapije oproštaja, promenom režima ishrane i meditacijom.
Putujući po Americi i svetu, držala je predavanja i radionice o ljubavi prema sebi i životu.
“Ako želite bolje da shvatite svoje roditelje, podstaktine ih da vam pričaju o svom detinjstvu. Slušate li ih sa saosećanjem, uvidećete odakle dolaze njihovi strahovi i kruti obrasci.”
Detinjstvo je jedno od razdoblja kada smo najranjiviji, jer smo rođeni kao sunđeri koji upijaju svet oko sebe, pa zato mnogo našeg ponašanja i pogleda na svet proizlazi iz tih godina.
“Ako vaša majka nije znala da voli sebe, ili vaš tata nije znao kako da voli sebe, tada je njima bilo nemoguće naučiti vas kako da volite sebe. Oni su činili najbolje što su mogli, s onime što su njih naučili kao decu.”
Njihove rane odražavaju se na ono što oni jesu, utiču na njihovo ponašanje i osećaje. Možda ih, kao deca, nismo dobro razumeli. Sada kad su se naše kognitivne sposobnosti razvile, postajemo svesni koliko su duboke njihove rane i kako su one uticale na nas.
Autor: nsuzivo.rs
