– Ukoliko u porodici preovladavaju skupoceni i bezlični pokloni, dete nikada neće razumeti da je čin davanja mnogo vredniji od poklona i da davanje drugima ne znači trošenje novca – podseća dečji psihijatar dr Roberto Grujičić i objašnjava zašto su praznici za neke roditelje i decu najradosniji period godine, a za neke novi stres i borba sa očekivanjima
Pretpraznična i praznična euforija poslednji mesec u godini često učine izrazito stresnim. Iako je reč o vremenu darivanja, lepih želja, porodičnih i poslovnih događaja na kojima sumiramo utiske i trudimo se da sa pozitivnim mislima uđemo u narednu, neminovna su i podsećanja na ono što nam je donela prethodna godina.
Šta više pogađa odrasle, a šta decu: Sumiranje utisaka i zamke neadekvatne komunikacije
Godina koju ćemo uskoro ispratiti je za naše podneblje bila izuzetno traumatična. Desile su se stvari za koje smo mislili da se ipak događaju nekom drugom ili negde daleko, tačnije, dovoljno daleko od nas. Da li se to neminovno odrazilo i na decu, ako ovog puta izuzmemo aktere direktno pogođene događajima u školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca, za koje od maja 2023. više nikada ništa neće biti isto?
– Kada posmatramo izolovano sve te strašne stvari koje su nas pogodile u poslednjih godinu dana, mnogo više pogađaju starije nego decu. Međutim, ono što najviše pogađa decu jeste uzrujanost, tuga i bes roditelja, koji se javljaju nakon sličnih traumatičnih i drugih nepovoljnih životnih događaja. Ovakve stvari često mogu pokrenuti svojevrsni začarani krug gde roditeljski stres počinje da izaziva stres kod dece koja kreću neadekvatno da se ponašanju, što dalje može da počne da brine roditelje i tako se cirkularno problem značajno uvećava. Takve situacije se najčešće dešavaju u porodicama gde komunikacija nije adekvatna, te se šalju duple poruke, pokušava da se „gurne pod tepih“ nagomilani stres ili jasno vidljiva velika patnja kod određenih članova porodice – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Roberto Grujičić, psihijatar iz Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.
Praznici i praznična euforija: Zajedništvo, spokoj, ali za neke i najbolniji period
Kako praznici i praznična euforija tačno utiču na starije, a kako na decu? Mogu li da „zakrpe“ neka loša sećanja i emocije, makar privremeno?
– Praznici su za pojedine odrasle ljude naiščekivaniji period godine, dok sa određene predstavljaju samo dodatni pritisak i stres na već stresnu tekuću godinu. Upravo zato kod nekih ljudi mogu da predstavljaju najlekovitije vreme u godini kada vlada određeni spokoj koji praznici sa sobom nose, ali i osećaj zajedništva koji gubimo u svakodnevici. Međutim, praznična sezona sa sobom po pravilu nosi i visoka očekivanja (npr. finansijska, socijalna) koja mogu da dovedu i do povećanja stresa. Ovo se pogotovo odnosi na osobe koje su pretrpele gubitak bliskog člana porodice, kod kojih praznici mogu da budu i najbolniji period – objašnjava naš sagovornik.
Čemu praznici mogu da nauče decu
Kada su deca u pitanju, konstatuje dr Grujičić, po pravilu se svi mališani raduju praznicina. Za njih, kako kaže, ovaj period predstavlja simbol okupljanja porodice i porodične kohezivnosti (što je za dete jedan od prioriteta u odrastanju), kao i deljenje pažnje i poklona. Praznici, dakle, potvrđuje stručnjak koji se u svakodnevnom radu susreće i sa ovakvim dilemama, mogu da budu odličan period u kojem se deca uče sistemu vrednosti, granicama, empatiji i nesebičnosti u okviru porodice, što se kasnije prenosi na spoljašnje okruženje.
U čemu često grešimo kada definišemo euforiju i koji sinonim bi bio adekvatan
Pitamo sagovornika eKlinika portala može li se odrediti granica između toga šta je novogodišnje, praznično radovanje a šta praznična euforija? Kako da ne – odgovara bez mnogo razmišljanja, razjašnjavajući još jednu čestu dilemu:
– Euforija je temin koji se često kolokvijalno koristi kako bi opisao srećnu i radosnu osobu, kao što se depresija ustalila kao sinonim za intenzivnu tugu. Međutim, u svojoj pravilnoj upotrebi euforija se definiše kao vrlo intezivan ili predimenzioniran osećaj sreće, često praćen visokim stepenom unutrašnjeg nemira. Ova preplavljenost pozitivnim osećanjima može da umanji kritičnost osobe, te da osoba bude sklona ponašanjima koja joj nisu svojstvena. Euforija je često izazvana stimulusima poput psihoaktivnih supstanci ili postoji kao simptom određenog psihijatrijskog ili neurološkog stanja. S tim u vezi, rekao bih da je praznično radovanje adekvatniji termin, jer većina ljudi u ovom periodu ipak oseća zdravu i lekovitu radost koju praznici sa sobom nose.
Pokloni kao merna jedinica vrednosnog sistema
Da li i novogodišnji pokloni mogu biti u svrsi fomiranja sistema vrednosti?
– Apsolutno! Uobičajeno je da se ljudi uhvate u koštac sa komercijalizacijom i marketingom praznika, te da veliki deo svog budžeta izdvajaju za basnoslovno skupe poklone. Ovo može biti još jedan od nepotrebnih prazničnih stresova, ali istovremeno i jedna od velikih zamki za najmlađe članove porodice. Naime, ukoliko u porodici preovladavaju skupoceni i bezlični pokloni, dete nikada neće razumeti da je čin davanja mnogo vredniji od poklona i da davanje drugima ne znači trošenje novca. Često savetujem porodice, koje čine upravo ovakve greške, da bar jednu Novu godinu u potpunosti ukinu poklone i krenu jedni drugima da poklanjaju zagrljaje, vreme i pažnju na bilo koji način svojstven članovima svoje porodice. Moj poklon njima često bude najjednostavnija društvena igra koju će zajedno igrati sa svojom decom do kraja zimskog raspusta – savetuje dr Roberto Grujičić, koji je sa grupom svojim kolega odlazeću godinu obeležio revolucionalnim projektom „Dva i po psihijatra“.
Deda Mraz: Da ili ne?
Za kraj, lepe želje i večito pitanje: verovanje u Deda Mraza, da ili ne?
– Lično smatram da je na svakoj porodici da izabere šta će da kaže svom detetu. Za decu do predškolskog uzrasta je karakteristično takozvano magijsko mišljenje, te im ovakve priče dodatno razbuktavaju maštu i dovode do bogatijeg detinjstva. Međutim, roditelji treba da budu svesni da se neki aspekti mita o Deda Mrazu mogu odvesti predaleko, kao što je predstavljanje Deda Mraza kao sveznajućeg bića koje donosi poklone samo deci koja su „dobra”. Istovremeno, ako odlučite da vaše dete ne treba da veruje u ovakve mitove, u tom slučaju nemojte predstavljati to kao glupost ili nebulozu pogodnu za izrugivanje druge dece koja veruju.
– Deca treba od starta da se uče poštovanju tuđih uverenja, i da kreće se od najranijeg perioda. Takođe, često se povlači pitanje da li i kako treba saopštiti deci da Deda Mraz ne postoji i da li će to za dete biti traumatično. Mislim da u vreme polaska u školu već svako dete treba da ima u vidu da je Deda Mraz jedna lepa ideja o poklanjanju i davanju i da oni sami mogu postati Deda Mrazovi jednog dana. Ovakav vid saopštavanja sigurno neće dovesti do stresiranja deteta, a nastaviće kod njega održavanje prazničnog duha – ispričao je za eKlinika portal dr Roberto Grujičić, dečji psihijatar, koji je na naše pitanje da li je verovao u Deda Mraza odgovorio da je ovaj mit kod njega vrlo rano otkriven. Dodao je i da mu je zbog toga danas jako žao, ali da ima i nešto važnije od toga: sam je dobar primer da surovo saopštavanje istine ne vuče posledice.
eklinika.telegraf.rs
