Treba se grliti tako da moja glava dođe na vaše levo rame, da srce dođe na srce. Tako poručujemo da je ljubav najvažnija na svetu, poručila je nekadašnja profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Spomenka Mujović na Prvoj televiziji.
Dr Mujović ima 80 godina. Medicinski fakultet je završila za pet godina, jer je, kako kaže”, tako “zacrtala”. Sada je na Fejsbuku prati 16.000 ljudi i iza sebe ima knjigu.
Svi plačemo i smejemo se na iste stvari, ali se razlikujemo po širini mentalnog prostora
-Glavni zakon života je prolaznost. Mora čovek da se osvesti. Mene su u inostranstvu, mnogo sam putovala, pitali po čemu se razlikuju razne nacije. Ni po čemu značajno, jer plaču na iste stvari, smeju se na iste stvari, ali se razlikuju po širini mentalnog prostora. Neki imaju kao konji, ono kod očiju, granice i ne mogu da dozvole sebi da uče još nešto. Ne moraš ti da prihvatiš Budino učenje, ali bi bilo lepo da se upoznaš malo- rekla je dr Mujović i dodala da se vodim učenjem “Don’t know” i da i dalje uči:
-Postoje te privlačnosti prema religiji, filozofiji. Stav da ne znate ništa vam dozvoljava da učite.
“Gledam svakog dana da mi srce zaigra”
-Bez obzira što smo ista porodica, ceo globus, posebni smo entiteti. Uvek predlažem eksperimente, npr. sa hranom. Gajim cveće, jer ga volim, a drugo ima nešto, što me uvek sramota da kažem, što sam nazvala- plemenita svečana tišina- ne treba mene da zabavljaju ni unuci, ni praunučica, ja imam podstanare u glavi. Znate onaj zvuk školjke, to je ta vrsta tišine. Pošto sam naučnik i volim da razumem, to je nešto sve prožimajuće. Govori se o kvantnom polju svih mogućnosti- božansko polje u koje možete da pošaljete svoje namere i želje kada vam je teško. Manifetluk je, na primer, kuckanje u grudni koš. Kad si u jadu i bedi preći će iz glave u telo, jer se um fokusira na nešto drugo i opušta se. “Zdrava sam, hrabra, vredna, jaka, trčim kao perce laka” treba reći ujutru. Treba “ha-ha-ha” do poslednjeg daha, jer smeh je lek- tvrdi ona.
Nismo dužni nikada da slušamo nekoga ako nam se ne dopada
Mujović je oformila, kako kaže, virtuelni bend “Zabranjeno kukanje”, a evo kako opisuje ovaj fenomen.
-Time se šalje u etar nešto ružno. Kome kukaš? Niko ničije bolove ne može preuzeti. Uvek treba reći super sam. Ne treba sebi predviđati zlu budućnost niti ikome. Imaginacija je pomoć za čuvanje zdravlja. Vidi sebe zdravu, hrabru, jaku, kao perce laku. Niko nije kriv nikome. Mi se možemo skloniti s terena, za razliku od cveća i drveća, nismo dužni da slušamo nekoga ako nam se ne dopada. Nikoga i nikada. Mi sami sebi možemo najviše pomoći. Sami ste između zemlje i neba. Kažem roditeljima dece od 10 godina, ili osam godina, pitajte dete da vas posavetuje o nekom problemu. Deca su potpuno zreli ljudi. Studente sam učila da decu tretiraju kao odrasle, a babe i dede kao decu- rekla je Mujović kroz osmeh.
Svaka ćelija u našem telu se truje ogovaranjem
“Moje srca kuca mirno i snažno, dišem lako i meko” još jedna je mantra koju ova doktorka u penziji predlaže kada se probudite nevoljni.
-Srce i pluća su jedan organ. Svaka ćelija u našem telu se truje ogovaranjem. U krevetu savijate kolena prema glavi, protrljajte dlanove i bilo šta da vam lepo padne napamet recite. Ima mnogo lepoga što ljudi ne vide. Razveseli se, obuci se pristojno, našminkaj se i nabaci osmeh, čak iako ti se ne smeje. Nije bitno ko tebe voli, već da li ti voliš ikoga i koliko si spreman da uradiš i za poznate i nepoznate ljude. Savetujem svima da kupe anatomski atlas i da nauče gde je jetrica, slezina i pankreas i treba im se zahvaliti. Energetske avenije su nam tabani i dlanovi, i njima se treba zahvaliti.
nsuzivo.rs
