Otkrivanje novih ukusa je sastavni deo putovanja, a kada se radi o Evropi imamo sreću da su različiti uticaji tokom istorije doneli i različite kulinarske tradicije, te danas na našem kontinentu imamo bogatu i raznovrsnu kuhinju, više nego bilo gde drugde na svetu. Danas ćemo se fokusirati na deserte, te vam predstavaljamo nekoliko lokacija koje ljubitelji slatkiša ne smeju zaobići na svojim putovanjima po Evropi.
Pasteis de Belem, Lisabon
Nijedna poseta Lisabonu nije kompletna bez odlaska u “fabriku” kremastih “natinja” (“paštel de nata”) u kvartu Belem. U bukvalnom prevodu “kolačić od krema” – ovo je omiljeni portugalski desert oko koga nema sukobljenih mišljenja. Odlikuje ga jednostavnost – žuti krem je “spakovan” u lisnato testo, i posut cimetom. Natinju svi vole – neko mnogo, neko još više.
Poslastičarnica uz reku Težo u elitnom delu Lisabona radi punom parom još od 1837, kolačići bazirani na tajnom porodičnom receptu izlaze kao na traci te su uvek topli i čine savršen desert za predah od šetnje brdovitom prestonicom Portugala.
Istina, “natinja” se može kupiti u bilo kojoj poslastičarnici, pekari ili supermarketu u Portugalu, ali doživljaj nije isti, jer u Belemu uz slatkiš dobijete i delić istorije i tradicije. Ambijent je muzejski, jedinstven, a kroz veliki prozor možete videti i delić procesa proizvodnje najpoznatijeg portugalskog slatkiša.
Hafiz Mustafa, Istanbul
Iako nama Balkancima baklava ne predstavlja nikakvu egzotiku, ne treba propustiti probati je prilikom posete Istanbulu. Ovom prilikom preporučujemo baklave iz radionice Hafiz Mustafa, renomiranog brenda poslastičarnica osnovanog u Istanbulu 1864. godine.
Kod Hafiz Mustafe asortiman turskih slatkiša je širok, međutim baklava se posebno izdvaja. Tanki slojevi testa, slatki sirup i sitno seckani orasi stapaju se u jedinstvenoj rapsodiji ukusa, a vešta priprema i visokokvalitetni sastojci dodatno pomažu da užitak bude nezaboravan. Tu su i opcije sa pistaćima i druge inovacije, te se iz poslastičarnice nikad ne izlazi praznih ruku.
Osim među turistima, Hafiz Mustafa je voljen i od strane lokalaca, a poseta jednoj od ovih prodavnica ne znači samo probati slatkiše, već i uroniti u jedinstvenu tradiciju turske poslastičarske umetnosti.
Cafe Central, Beč
Osim famozne torte “saher” postoji još jedan specijalitet koji ne smete propustiti u Beču. U pitanju je nama Vojvođanima vrlo dobro poznata – štrudla od jabuke. Legendarno mesto za degustaciju takozvane “apfelstrudel” u Beču je istorijski kafe Central koji se nalazi u srcu grada, a otkad se 1876. otvorio predstavlja omiljeno mesto susreta poznatih pisaca, umetnika i drugih bečkih intelektualaca.
Štrudla je ovde ravna umetničkom delu. Uvek topla, sastoji se iz tankih slojeva prhkog testa koje obogaćenog začinjenim nadevom od jabuka. Služi se posuta šećerom u prahu ili sa šlagom, a napravljena je po tradicionalnom receptu koji garantuje autentičan ukus i visoku poziciju štrudle u austrijskoj kulinarskoj baštini.
Giolitti, Rim
Italija je pravo mesto za razumevanje razlike između đelata i sladoleda. Iako se ove dve reči često smatraju sinonimima, ovde mislimo na italijanski zanatski sladoled koji sadrži manje masnoće i manje vazduha od “običnog” sladoleda a i manje je rashlađen.
Sve ovo doprinosi da đelato ima jače i jasnije ukuse, a najbolje mesto za testiranje je naravno bilo koja poslastičarnica u Italiji. Ipak, ako moramo da izdvojimo jednu, bila bi to poslastičarnica iz 1900. godine, Giolitti u Rimu, sa svojim jedinstvenim đelatom od riže!
On se zbog svoje kremaste teksture sa blagim ali bogatim ukusom sutlijaša izdvojio među desetinama drugih ukusa u ponudi ove poslastičarnice.
Angelina, Pariz
Čuvena čajdžinica i poslastičarnica Angelina je slatko srce Pariza. Originalno smeštena u samom centru grada, u prvom arondismanu, osnovana je 1903. godine, ali danas postoji na nekoliko lokacija, uljučujući i jednu u Njujorku. U Angelinu su na slatkiše svraćali neki od najeminentnijih Parižana ukljujući Marsela Prusta i Koko Šanel, dok danas ovde možete sresti razne holivudske i druge zvezde.
Poznata je po svojem elegantnom enterijeru i izvanrednim poslasticama, ali i po tome što nudi autentično parisko kafeterijsko iskustvo. Među ostalim slatkišima od kojih kreće voda na usta izdvaja se Angelinin “mon blan”.
Ova jedinstvena poslastica sastoji se od kore od belanaca, šlaga, krema od kestena i ukrašena je kandiranim kestenima. Delikatni ukusi učinili su ga veoma traženim slatkišem, koji uz prepoznatljivu gustu toplu čokoladu predstavlja omiljenu kreaciju iz Angelinine kuhinje.
gradske info
Angelina Pariz je zatvorena još ohoho vremena. Prepisujete iz bajatih novina